Ауторско дело настало у радном односу

Оно што често збуњује ауторе, запослене и послодавце је колико траје ауторско право за дело створено (настало) у радном односу.

Колико временски траје ауторско дело је тема коју смо већ обрадили. Међутим, иако није нужно повезано са темом трајања ауторског права, сродност теме нас природно наводи да се позабавимо ауторским делом које је настало у радном односу. Ову материју не регулише Закон о раду, нити је помиње, већ је предмет Закона о ауторском и сродним правима, отуд и запослени и послодавци често не знају да овакав институт постоји.

Ауторско дело настало у радном односу је дело које је запослени створио на раду као плод интелектуалног напора и оригиналности, и то за време док је запослен код послодавца док извршава своје радне задатке и обавезе. Заправо, ово се пре свега односи на имовинско ауторско право, јер је морално ауторско право лично право и не може се пренети на другога.

Тако, ако је аутор створио дело током трајања радног односа извршавајући своје радне обавезе, послодавац је овлашћен да то дело објави и носилац је искључивих имовинских права на његово искоришћавање у оквиру своје привредне делатности у року од пет година од завршетка дела. Међутим, општим актом или уговором о раду се може одредити другачије. За то време аутор тј. лице запослено по уговору о раду има право на посебну накнаду зависно од ефеката искоришћавања дела и задржава сва друга права, поготову морална.

Битно је истаћи да након истека законског рока од пет година или уговореног рока искључива имовинска права на делу стиче аутор тј. запослени, те он постаје потпуни титулар моралних и имовинских права на делу. Међутим, у случају да је ауторско дело рачунарски програм трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, осим ако уговором није друкчије одређено.

У сваком случају, послодавац је, приликом коришћења ауторског дела створеног у радном односу, дужан да наведе име или псеудоним аутора дела иначе ће повредити ауторово право. Исто важи и за карактеристични знак аутора (на пример његов лого).

Ако је више запослених учествовало у изради ауторског дела сматраће се коауторима. У зависности од тога да ли је дело дељиво или не, сваки од коаутора има право на признање сразмерног доприноса на ауторском делу (ако је дело дељиво) или ће сваки запослени коаутор бити признат у једнаком проценту (ако дело није дељиво).

У случају да запослени жели да изда сабрана дела и то од ауторских дела насталих у радном односу, има право да иста објави и пре истека наведених рокова, за шта му није потребна дозвола послодавца.

Међутим, ако је дело створено ван испуњавања радних обавеза тј. у вези са послом неће се сматрати ауторским делом створеним у радном односу у смислу Закона. Дакле, ако сте комјунити менаџер, радник у пошти или радник на техничком прегледу, а за то време сте написали басну о даждевњаку и камили заједно са обавезним наравоученијем или вам је напамет пала мелодија коју сте одзвиждали и снимили је – тако настало дело се не може сматрати ауторским делом насталим на раду, иако је коришћен послодавчев компјутер или друга врста опреме (на пример оловка и папир, диктафон, фотокопир машина и слично).

У сваком случају послодавац је овлашћен да штити ауторско дело настало у радном односу од трећих лица, иако он није носилац ауторских права већ деривата – права да дело искоришћава.