Бернска конвенција за заштиту књижевних и уметничких дела

Бернска конвенција за заштиту књижевних и уметничких дела

БЕРНСКА КОНВЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ КЊИЖЕВНИХ И УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА

од 9. септембра 1886. године

допуњена у Паризу 4. маја 1896, измењена у Берлину 13. новембра 1908, допуњена у Берну 20. марта 1914, измењена у Риму 2. јуна 1928, у Брислу 26. јуна 1948, у Стокхолму 14. јула 1967, и у Паризу 24. јула 1971. године

Земље Уније, подједнако прожете жељом да што је могуће ефикасније и једнобразније заштите права аутора на њихова књижевна и уметничка дела, признајући значај рада Конференције за ревизију одржане у Стокхолму 1967. године, одлучиле су да измене Акт усвојен на конференцији у Стокхолму остављајући потпуно неизмењене његове чланове од 1. до 20. и од 22. до 26, доследно томе, потписачи пуномоћници, пошто су поднели своја пуномоћја нађена у доброј и прописаној форми, сагласили су се у следећем:

Члан 1

Земље на које се примењује ова конвенција образују Унију за заштиту права аутора на њихова књижевна и уметничка дела.

Члан 2

1) Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

2) Остављено је, међутим, законодавствима земаља Уније да пропишу да ће књижевна и уметничка дела или пак једна или више категорија између њих, бити заштићена само ако су фиксирана на материјалној подлози.

3) Заштићена су као оригинална дела преводи, адаптације музички аранжмани и друге прераде књижевног или уметничког дела, али без штете за права аутора оригиналног дела.

4) Остављено је законодавствима земаља Уније да одреде заштиту која ће се признавати званичним текстовима из законодавне, административне или судске области, као и званичним преводима ових текстова.

5) Збирке књижевних или уметничких дела као што су енциклопедије и антологије које према избору и распореду садржине представљају интелектуалне творевине, заштићене су као такве, без штете за права аутора на свако од тих дела која чине саставни део ових збирки.

6) Поменута дела уживају заштиту у свим земљама Уније. Ова заштита врши се у корист аутора и њихових носилаца права.

7) Остављено је законодавствима земаља Уније да утврде област примене закона која се односи на дела примењене уметности и индустријске цртеже и моделе, као и на услове под којима ће таква дела, цртежи и модели бити заштићени, водећи при том рачуна о одредбама члана 7. став 4. ове конвенције. За дела која су заштићена искључиво као цртежи и модели у земљи порекла, може се у некој другој земљи Уније тражити само специјална заштита призната у овој земљи цртежима и моделима, међутим, ако таква специјална заштита није призната у овој земљи, ова дела ће бити заштићена као уметничка дела.

8) Заштита по овој конвенцији не примењује се на дневне новости или на разне врсте које имају карактер обичних извештаја штампе.

Члан 2bis

1) Остављено је законодавствима земаља Уније да делимично или потпуно искључе из заштите предвиђене у члану 2. ове конвенције политичке говоре и говоре одржане у току судских расправа.

2) Исто тако остављено је законодавствима земаља Уније да утврде услове под којима ће предавања беседе и друга дела исте природе која су јавно изречена моћи да буду репродукована путем штампе, емитована путем радио-дифузије преношена јавности преко жица и да буду предмет јавног саопштавања предвиђеног у члану 11bis став 1. ове конвенције, уколико је такво коришћење оправдано циљем који се има постићи обавештавањем.

3) Међутим, једино аутор ужива искључиво право да своја дела поменута у ст. 1. и 2. овог члана, скупи у збирке.

Члан 3

1) Заштићени су по овој конвенцији:

а) аутори држављани једне од земаља Уније за своја објављена или необјављена дела,

б) аутори који нису држављани једне од земаља Уније за дела која први пут објављују у једној од ових земаља или, истовремено у једној земљи ван Уније и у једној земљи Уније.

2) Аутори који нису држављани једне од земаља Уније али који имају уобичајено пребивалиште у једној од њих, изједначени су ради примене ове конвенције, са ауторима држављанима те земље.

3) Под „објављеним делима“, треба подразумевати дела издата са пристанком њихових аутора, без обзира на начин израде њихових примерака ако је стављање на располагање ових примерака било такво да задовољава потребе јавности водећи при том рачуна о природи дела. Приказивање неког драмског, драмско-музичког или кинематографског дела, извођење неког музичког дела, јавно рецитовање књижевног дела пренос или радио-дифузија књижевних или уметничких дела, изложба неког уметничког дела и изградња неког архитектонског дела – не представљају објављивање.

4) Сматра се да је неко дело истовремено објављено у више земаља ако је објављено у двема земљама или у више земаља у року од тридесет дана од његовог првог објављивања.

Члан 4

Према овој конвенцији чак и ако нису испуњени услови предвиђени у члану 3. ове конвенције, заштићени су:

а) аутори кинематографских дела чији произвођач има своје седиште или уобичајено пребивалиште у једној од земаља Уније,

б) аутори архитектонских дела саграђених у једној земљи Уније или дела графичких и пластичних уметности која чине саставни део непокретности која се налази у земљи Уније.

Члан 5

1) У погледу дела за која су заштићени овом конвенцијом у земљама Уније осим земље порекла дела аутори уживају права која закони ових земаља сада признају или ће доцније признати својим држављанима као и права специјално призната овом конвнецијом.

2) Уживање и вршење ових права не подлеже никаквој формалности, оно је независно од постојања заштите у земљи порекла дела. Према томе, ван одредаба ове конвенције обим заштите и правна средства загарантована аутору ради заштите његових права искључиво се одређују законодавством земље у којој се заштита тражи.

3) Заштита у земљи порекла дела одређује се националним законодавством. Међутим, ако аутор није држављанин земље порекла дела за које је заштићен по овој конвенцији имаће у тој земљи иста права као и домаћи аутори.

4) Као земља порекла дела сматра се:

а) за дела која су објављена први пут у једној од земаља Уније, ова последња земља међутим, у случају да су дела објављена истовремено у више земаља Уније које допуштају различита трајања заштите, сматраће се да је то она земља чије законодавство даје најкраћу заштиту,

б) за дела објављена истовремено у једној земљи ван Уније и у једној земљи Уније ова последња ће се сматрати као земља порекла,

ц) за необјављена дела или за дела која су први пут објављена у земљи ван Уније, а да нису објављена истовремено у једној земљи Уније биће она земља којој припада аутор, међутим,

I) ако су у питању кинематографска дела чији произвођач има седиште или уобичајено пребивалиште у једној од земаља Уније, биће ова последња земља и

II) ако су у питању архитектонска дела саграђена у земљи Уније или дела графичке и пластичне уметности у склопу непокретности која се налази у земљи Уније земља порекла биће ова последња земља.

Члан 6

1) У случају да нека земља ван Уније не штити довољно дела аутора који су држављани једне од земаља Уније, земља Уније може ограничити заштиту дела оних аутора који су, на дан првог објављивања ових дела, држављани друге земље и немају уобичајено пребивалиште у једној од земаља Уније. Ако земља у којој је дело први пут објављено користи ово право, друге земље Уније неће бити обавезне да делима, која су тако подвргнута специјалном поступку пруже већу заштиту од оне која им је призната у земљи где су први пут објављена.

2) Никакво ограничење заведено на основу става 1. овог члана не сме ићи на штету права која неки аутор буде стекао на дело објављено у једној земљи Уније пре него што је то ограничење ступило на снагу.

3) Земље Уније које на основу овог члана буду ограничиле заштиту права аутора обавештавају о томе генералног директора Светске организације за интелектуалну својину (у даљем тексту: генерални директор) писменом изјавом у којој означују земљу у погледу којих је заштита ограничена као и ограничења којима су подвргнута права аутора држављана тих земаља. Генерални директор ово одмах саопштава свим земљама Уније.

Члан 6bis

1) Независно од имовинских права аутора и чак после уступања ових права, аутор задржава право на признање да је он творац дела и право да се противи сваком искривљавању, сакаћењу и другој измени дела или свакој другој повреди тог дела, што би ишло на штету његове части или његовог угледа.

2) Права призната аутору по ставу 1. овог члана остају на снази после његове смрти најмање до истека имовинских права аутора и моћи ће да их врше лица или установе овлашћени на основу националног законодавства земље у којој се заштита тражи. Међутим, земље чије законодавство које је на снази у време ратификације овог акта или приступања истом не садржи одредбе које после смрти аутора обезбеђују заштиту свих права признатих на основу става 1. овог члана могу предвидети да нека од ових права не остају на снази после смрти аутора.

3) Правна средства за заштиту права признатих овим чланом регулисана су законодавством земље у којој се заштита тражи.

Члан 7

1) Трајање заштите признате овом конвенцијом обухвата живот аутора и педесет година после његове смрти.

2) Међутим, за кинематографска дела земље Уније могу предвидети да трајање заштите истиче педесет година од када је дело постало доступно јавности, са пристанком аутора, или у недостатку таквог догађаја који би наступио за време од педесет година рачунајући од реализације дела – трајање заштите истиче педесет година од ове реализације.

3) За анонимна дела или дела са псеудонимом трајање заштите признато овом конвенцијом истиче педесет година од када је дело на допуштен начин постало доступно јавности. Међутим, ако псеудоним који усвоји аутор не оставља никакву сумњу у погледу његовог идентитета заштита траје онолико колико је предвиђено у ставу 1. овог члана. Земље уније нису обавезне да штите анонимна дела или дела са псеудонимом за која се може оправдано претпоставити да је њихов аутор умро пре педесет година.

4) Законодавствима земаља Уније остављено је да одреде трајање заштите за фотографска дела и дела примењене уметности уколико су заштићена као уметничка дела, међутим, ово трајање не може бити краће од двадесет пет година, рачунајући од реализације таквог дела.

5) Рок заштите после смрти аутора и рокови предвиђени у ст. 2, 3. и 4. овог члана почињу да теку рачунајући од смрти или од догађаја предвиђеног овим ставовима, али се трајање ових рокова увек рачуна од 1. јануара године која долази непосредно после смрти или поменутог догађаја.

6) Земље Уније имају право да пропишу дуже трајање заштите од трајања предвиђених у ст. 1. до 5. овог члана.

7) Земље Уније које су везане Римским актом ове конвенције, а својим националним законодавством, које је на снази у тренутку потписивања овог акта, признају краћа трајања заштите од трајања предвиђених у ст. 1. до 5. овог члана, имају право да их задрже у тренутку приступања или ратификације овог акта.

8) У сваком случају, трајање ће бити регулисано законом земље у којој се заштита тражи, међутим, уколико законодавство те земље није друкчије одредило оно не може да превазиђе трајање утврђено у земљи порекла дела.

Члан 7bis

Одредбе члана 7. ове конвенције примењују се исто тако у случају кад ауторско право заједнички припада сарадницима на неком делу, са изузетком да се узастопни рокови по смрти аутора имају рачунати од смрти сарадника који је последњи умро.

Члан 8

Аутори књижевних и уметничких дела заштићених овом конвенцијом уживају, за све време трајања својих права на оригинално дело, искључиво право да преводе или да дају одобрења за превођење својих дела.

Члан 9

1) Аутори књижевиних и уметничких дела заштићених овом конвенцијом уживају искључиво право да дају одобрење за репродуковање ових дела, без обзира на који начин и у ком облику.

2) Законодавствима земаља Уније остављено је право да допусте репродуковање поменутих дела у извесним посебним случајевима, под условом да ово репродуковање не иде на штету редовног коришћења дела и да не наноси неоправдану штету законитим интересима аутора.

3) У смислу ове конвенције, свако звучно или визуелно снимање сматра се репродуковањем.

Члан 10

1) Допуштени су цитати узети из дела које је на законит начин већ постало доступно јавности, под условом да је то у складу с добрим обичајима и у мери оправданој циљем који се има постићи, подразумевајући ту и цитате из новинских чланака и повремених зборника у облику прегледа штампе.

2) У погледу могућности да се на допуштен начин користе књижевна или уметничка дела за илустровање наставе путем објављивања, радио-дифузних емитовања или звучних и визуелних снимања, уколико је ово коришћење оправдано циљем који се има постићи, меродавни су законодавство земаља Уније и посебни споразуми који постоје или који ће се закључити између њих с тим да такво коришћење буде у складу с добрим обичајима.

3) Приликом цитирања и коришћења наведених у ст. 1. и 2. овог члана морају се назначити извор и име аутора, ако се његово име налази на изворнику.

Члан 10bis

1) Законодавствима земаља Уније остављено је право да допусте репродуковање путем штампе или емитовање или преношење јавности преко жица, актуелних чланака у којима се претресају економска, политичка или верска питања објављена у дневним листовима или повременим зборницама, или емитованих дела исте врсте ако њихово репродуковање или преношење није изричито забрањено. Међутим, извор мора бити увек јасно назначен, санкцију због неиспуњења ове обавезе одређује законодавство земље у којој се заштита тражи.

2) Законодавствима земаља Уније остављено је, исто тако, да утврде услове под којима, приликом извештавања о текућим догађајима путем фотографије или кинематографије или путем радио-дифузије или преношења јавности преко жица, књижевна или уметничка дела гледана или слушана у току догађаја, могу бити репродукована или учињена доступним јавности у мери која оправдава циљ обавештавања који се има постићи.

Члан 11

1) Аутори драмских, драмско-музичких и музичких дела уживају искључиво право да дају одобрење 1 за јавно приказивање и извођење својих дела, подразумевајући јавна приказивања и извођења свим средствима или поступцима, 2 за јавно преношење свим средствима приказивања и извођења својих дела.

2) Иста права признају се ауторима драмских или драмско-музичких дела, за све време трајања њихових права на оригинално дело, и у погледу права превођења њихових дела.

Члан 11bis

1) Аутори књижевних и уметничких дела уживају искључиво право да дају одобрења 1 за радио-дифузију својих дела или њихово саопштавање јавности било којим средством бежичног преноса знакова, звукова или слика, 2 за свако саопштавање јавности, било жичним или бежичним путем, дела емитованог преко радија, ако се ово саопштавање врши преко неке друге установе, а не изворне, односно почетне, 3 за саопштавање јавности преко звучника или било ког другог сличног уређаја за пренос знакова, звукова или слика дела емитованог преко радија.

2) Препушта се законодавствима земаља Уније да утврде услове под којима ће се вршити права наведена у ставу 1. овог члана, али ови услови ће бити строго ограничени на земље које их буду прописале. Они ни у ком случају не смеју повредити морално право аутора ни његово право на правичну накнаду коју ће, у недостатку споразума, утврдити надлежни орган.

3) Уколико није друкчије прописано, одобрење дато сходно ставу 1. овог члана не обухвата и одобрење за снимање дела емитованог преко радија средствима за снимање звукова или слика. Међутим оставља се законодавствима земаља Уније да утврде режим ефемерних снимака које врши радио-дифузна установа својим сопственим средствима и за своје емисије. Ова законодавства могу овластити да се поменути снимци чувају у званичним архивама због њиховог изузетног документарног значаја.

Члан 11ter

1) Аутори књижевних дела уживају искључиво право да дају одобрење 1 за јавно рецитовање својих дела, подразумевајући ту јавно рецитовање свим средствима или поступцима 2 за јавно преношење свим средствима рецитовања својих дела.

2) Иста права признају се ауторима књижевних дела, за све време трајања њихових права на оригинално дело, и у погледу превођења њихових дела.

Члан 12

Аутори књижевних или уметничких дела уживају искључиво право да дају одобрење за адаптације, аранжмане и друге прераде својих дела.

Члан 13

1) Свака земља Уније може, уколико се ње тиче, прописати резерве и услове који се односе на искључиво право аутора музичког дела и аутора текста – чије је снимање с музичким делом он већ одобрио – да одобравају звучно снимање поменутог дела са текстом када је то случај, све резерве и услови такве природе биће строго ограничени само на земље које их буду прописале и не могу ни у ком случају повредити право аутора да добије правичну накнаду коју у недостатку пријатељског споразума, утврђује надлежни орган.

2) Снимци музичког дела који би се остварили у некој земљи Уније сходно члану 13. 3) конвенција потписаних у Риму 2. јуна 1928. и у Брислу 26. јуна 1948. године, могу се у тој земљи репродуковати и без пристанка аутора музичког дела до истека периода од две године, рачунајући од дана када је поменута земља везана тим актом.

3) Снимци израђени на основу ст. 1. и 2. овог члана и увезени без одобрења заинтересованих страна у неку земљу у којој не би били дозвољени, могу бити заплењени у тој земљи.

Члан 14

1) Аутори књижевних или уметничких дела имају искључиво право да дају одобрење 1 за кинематографску адаптацију и репродукцију тих дела и за пуштање у промет тако адаптираних и репродукованих дела, 2 за јавно приказивање и извођење и жично преношење јавности тако адаптираних и репродукованих дела.

2) Адаптација у било ком другом уметничком облику кинематографских остварења која воде порекло од књижевних или уметничких дела, не дирајући у овлашћење њихових аутора остаје подвргнута давању одобрења од стране аутора оригиналних дела.

3) Одредбе члана 13. став 1. ове конвенције не примењују се.

Члан 14bis

1) Без штете за права аутора ма ког дела које би могло бити адаптирано или репродуковано, кинематографско дело је заштићено као оригинално дело. Носилац ауторског права на кинематографско дело ужива иста права као и аутор оригиналног дела, подразумевајући ту и права предвиђена у члану 14. ове конвенције.

2) а) Одређивање носилаца ауторског права на кинематографско дело оставља се законодавству земље у којој се заштита тражи.

б) Међутим, у земљама Уније у којима законодавство међу овим носиоцима права признаје ауторе који су дали доприносе реализацији кинематографског дела, ови аутори ако су се обавезали да дају те доприносе, не могу се осим ако није друкчије или посебно уговорено, противити репродуковању, пуштању у промет јавном приказивању и извођењу, преношењу јавности преко жица радио-дифузије, саопштавању јавности титловању и дублирању текстова кинематографског дела.

ц) Питање да ли облик поменутог обавезивања, ради примене подстава б) треба или не треба да буде писмени уговор или неки одговарајући писмени акт, решава се законодавством земље Уније у којој произвођач кинематографског дела има своје седиште или уобичајено пребивалиште. Међутим, законодавству земље Уније у којој се заштита тражи оставља се право да предвиди да ово обавезивање треба да буде извршено писменим уговором или којим другим одговарајућим писменим актом. Земље које се користе овим правом морају о томе известити генералног директора писменом изјавом коју он одмах саопштава осталим земљама Уније.

д) Под изразима „ако није друкчије или посебно уговорено“ треба подразумевати сваки ограничавајући услов којим може бити пропраћено поменуто обавезивање.

3) Уколико се националним законодавством не одлучи друкчије, одредбе става 2б) не примењују се на ауторе сценарија, дијалога и музичких дела, створених за реализацију кинематографског дела, ни на његовог главног реализатора. Међутим земље Уније чије законодавство не садржи одредбе које предвиђају примену напред наведеног става 2б) на поменутог реализатора, морају о томе обавестити генералног директора писменом изјавом коју он одмах саопштава свим другим земљама Уније.

Члан 14ter

1) Аутор или, после његове смрти, лица или установе којима је националним законодавством за то дато овлашћење – уживају у погледу оригиналних уметничких дела или оригиналних рукописа писаца или композитора неотуђиво право да буду заинтересовани у свакој доцнијој продаји дела после његовог првог иступања, које је извршио аутор.

2) Заштита предвиђена у ставу 1. овог члана може се захтевати у целој земљи само ако национално законодавство аутора прихвата такву заштиту и у обиму који је допуштен законодавством земље у којој се заштита тражи.

3) Свако национално законодавство утврђује начин и стопу наплате.

Члан 15

1) Да би аутори књижевних и уметничких дела заштићени овом конвенцијом били сматрани таквим, док се не докаже супротно и да би им према томе, било допуштено да пред судовима у земљама Уније подносе тужбе против повредилаца својих права, довољно је да им на делу буде назначено име на уобичајен начин. Овај став се примењује чак и у случају да је то име псеудоним ако псеудоним који је аутор прихватио не оставља никакву сумњу у погледу његовог идентитета.

2) Сматра се да је произвођач кинематографског дела, док се не докаже супротно, оно физичко или правно лице чије је име назначено на том делу на уобичајени начин.

3) Код анонимних и псеудономних дела која не потпадају под дела поменута у ставу 1. овог члана, издавач чије је име на делу сматра се, у недостатку другог доказа као лице које представља аутора, у том својству, оно је овлашћено да штити и користи његова ауторска права. Одредба овог става престаће да се примењује кад аутор открије свој идентитет и докаже своје својство.

4)а) За необјављена дела чији аутор није познат, али за која се поуздано може претпоставити да је њихов аутор држављанин земље Уније, остављено је законодавству те земље да именује надлежни орган који ће заступати тог аутора и бити овлашћен да штити и користи његова права у земљама Уније.

б) Земље Уније које према овој одредби, врше такво именовање, обавештавају о томе генералног директора писменом изјавом у којој наводе све податке који се односе на тако именовани орган. Генерални директор ову изјаву одмах саопштава свим осталим земљама Уније.

Члан 16

1) Свако дело репродуковано на недопуштен начин може се запленити у земљама Уније у којима оригинално дело ужива законску заштиту.

2) Одредба става 1. овог члана може се исто тако применити на репродуковања која потичу из неке земље у којој дело није заштићено или је престало да ужива заштиту.

3) Заплена се врши саобразно законодавству сваке земље.

Члан 17

Одредбе ове конвенције не могу ни у чему повредити право које припада влади сваке земље Уније да допусти, надгледа или забрањује законским или полицијским мерама промет, приказивање или излагање ма ког дела или производа у погледу којих би надлежни орган имао да врши то право.

Члан 18

1) Ова конвенција се примењује на сва дела која у тренутку њеног ступања на снагу нису још, истеком трајања заштите у њиховој земљи, постала јавно добро.

2) Међутим, ако неко дело, тиме што је истекло трајање заштите које му је раније било признато, постане јавно добро земље у којој се заштита тражи такво дело не може бити поново у њој заштићено.

3) Примена овог начела спроводи се сходно одредбама садржаним у специјалним конвенцијама које постоје или које ће се у ту сврху закључити између земаља Уније. У недостатку сличних одредаба, заинтересоване земље прописују свака уколико се ње тиче, начин на који се поменуто начело примењује.

4) Одредбе ст. 1. до 3. овог члана подједнако се примењују и у случајевима нових приступања Унији или у случају када се заштита проширује применом члана 7. ове конвенције или одустанком од резерви.

Члан 19

Одредбе ове конвенције не спречавају да се тражи примена ширих прописа које би донело законодавство неке од земаља Уније.

Члан 20

Владе земаља Уније задржавају себи право да приступе склапању посебних аранжмана уколико би се овим аранжманима ауторима дала шира права од оних која су им призната Конвенцијом или уколико би они садржавали друге одредбе које нису у супротности са овом конвенцијом. Одредбе постојећих аранжмана које одговарају горе наведеним условима остају у важности.

Члан 21

1) Посебне одредбе које се односе на земље у развоју налазе се у Анексу.

2) Са изузетком одредаба члана 28. став 1б) ове конвенције, Анекс чини саставни део овог акта.

Члан 22

1) а) Унија има Скупштину коју сачињавају земље Уније везане одредбама чл. 22. до 26. ове конвенције.

б) Владу сваке земље представља један делегат, уз евентуалну помоћ заменика саветника и стручњака.

ц) Издатке сваке делегације сноси влада која ју је наименовала.

2) а) Скупштина:

I) расправља о свим питањима која се односе на одржавање и развој Уније и примену ове конвенције,

II) даје Међународном бироу за интелектуалну својину (у даљем тексту: Међународни биро), предвиђеном у Конвенцији о оснивању Светске организације за интелектуалну својину (у даљем тексту: Организација), упутства која се односе на припрему конференција за ревизију, водећи при том строго рачуна о примедбама земаља Уније које нису везане одредбама чл. 22. до 26. ове конвенције,

III) разматра и одобрава и рад генералног директора Организације у вези са Унијом и даје му сва потребна упутства која се односе на питања из надлежности Уније,

IV) бира чланове Извршног одбора Скупштине;

V) разматра и одобрава извештаје и рад Извршног одбора и даје му упутства;

VI) утврђује програм, усваја двогодишњи буџет Уније и одобрава завршне рачуне,

VII) усваја финансијски правилник Уније,

VIII) образује комитете стручњака и радне групе које сматра да су потребне за остваривање циљева Уније,

IX) одлучује које земље нечланице Уније и које владине и међународне невладине организације могу бити примљене да присуствују њеним заседањима у својству посматрача,

X) усваја измене чл. 22. до 26. ове конвенције,

XI) предузима сваку другу одговарајућу акцију која доприноси да се постигну циљеви Уније,

XII) извршава све остале задатке који проистичу из ове конвенције,

XIII) врши, под условом да их је прихватила, права која су јој призната Конвенцијом о оснивању Организације.

б) О питањима која исто тако интересују и друге уније којима управља Организација, Скупштина одлучује пошто прибави мишљење Координационог одбора Организације.

3) а) Сваки члан Скупштине располаже једним гласом.

б) Половина земаља-чланица Скупштине сачињавају кворум.

ц) Без обзира на одредбе из подстава б), ако је, приликом заседања, број заступљених земаља мањи од половине али једнак или већи од једне трећине земаља-чланица Скупштине, ова може доносити одлуке, међутим одлуке Скупштине осим оних које се односе на њен пословник, постају извршне тек пошто се испуне ниже наведени услови Међународни биро саопштава поменуте одлуке земљама-чланицама Скупштине које нису биле заступљене, позивајући их да у року од три месеца од дана поменутог саопштења писмено изразе своје гласање или уздржавање. Ако је по истеку овог рока број земаља које су на тај начин гласале или се уздржале бар једнак броју земаља који је недостајао да би се постигао кворум за време заседања, поменуте одлуке постају извршне, под условом да истовремено потребна већина буде обезбеђена.

д) Са изузетком одредаба члана 26. став 2. ове конвенције, одлуке Скупштине доносе се двотрећинском већином изражених гласова.

е) Уздржавање се не сматра гласањем.

ф) Један делегат може представљати само једну земљу и може гласати само у њено име.

г) Земље Уније које нису чланице Скупштине примају се на њена заседања у својству посматрача.

4) а) Скупштина се састаје једном сваке две године на редовно заседање, на позив генералног директора и, осим изузетних случајева, у исто време и на истом месту где се одржава Генерална скупштина Организације.

б) Ванредно заседање Скупштине сазива генерални директор на тражење Извршног одбора или једне четвртине земаља-чланица Скупштине.

5) Скупштина усваја свој пословник.

Члан 23

1) Скупштина има Извршни одбор.

2) а) Извршни одбор сачињавају земље које бира Скупштина међу земљама својим чланицама. Осим тога земља на чијој територији Организација има своје седиште располаже еx оффицио (по том основу) једним местом у Одбору са изузетком одредаба члана 25. став 7б) ове конвенције.

б) Владу сваке земље-чланице Извршног одбора представља један делегат уз евентуалну помоћ заменика, саветника и стручњака.

ц) Трошкове сваке делегације сноси влада која ју је именовала.

3) Број земаља-чланица Извршног одбора одговара четвртини броја земаља-чланица Скупштине. У рачунању места која треба обезбедити остатак који би се јавио после дељења са четири не узима се у обзир.

4) Приликом избора чланова Извршног одбора, Скупштина води рачуна о правичној географској расподели и о потреби да земље-чланице посебних аранжмана који би могли бити закључени у односу са Унијом, буду међу земљама које сачињавају Извршни одбор.

5) а) Чланови Извршног одбора врше своје функције почев од завршетка заседања Скупштине у току којег су изабрани до следећег редовног заседања Скупштине.

б) Највише две трећине чланова Извршног одбора могу бити поново бирани.

ц) Скупштина прописује начин избора и евентуалног поновног избора чланова Извршног одбора.

6) а) Извршни одбор:

I) припрема нацрт дневног реда Скупштине,

II) подноси Скупштини предлоге у вези са нацртом програма и двогодишњег буџета Уније које је припремио генерални директор,

III) (брисана)

IV) подноси Скупштини, уз одговарајуће коментаре, и повремене извештаје генералног директора и годишње извештаје о прегледу рачуна,

V) предузима све корисне мере у циљу извршења програма Уније од стране генералног директора, сходно одлукама Скупштине, и водећи рачуна о околностима које су наступиле између два редовна заседања Скупштине,

VI) извршава све остале задатке који су му дати у надлежност у оквиру ове конвенције.

б) О питањима која исто тако интересују остале Уније којима управља Организација, Извршни одбор одлучује пошто прибави мишљење Координационог одбора Организације.

7) а) Извршни одбор се састаје једном годишње на редовном заседању, на позив генералног директора, уколико је могуће у исто време и на истом месту где заседа и Координациони одбор Организације.

б) Извршни одбор састаје се на ванредном заседању на позив генералног директора, било на његову иницијативу, било на тражење председника Одбора или једне четвртине његових чланова.

8) а) Свака земља-чланица Извршног одбора располаже једним гласом.

б) Половина земаља-чланица Извршног одбора сачињавају кворум.

ц) Одлуке се доносе простом већином изражених гласова.

д) Уздржавање се не сматра гласањем.

е) Један делегат може представљати само једну земљу и моће гласати само у њено име.

9) Земље Уније које нису чланови Извршног одбора примају се на његова заседања у својству посматрача.

10) Извршни одбор доноси свој пословник.

Члан 24

1) а) Административне задатке Уније извршава Међународни биро који долази на место бироа Уније уједињеног с бироом установљеним Међународном конвенцијом за заштиту индустријске својине.

б) Међународни биро нарочито обезбеђује секретарство разних органа Уније.

ц) Генерални директор Организације је највиши функционер Уније и он је представља.

2) Међународни биро прикупља и објављује информације које се односе на заштиту ауторског права. Свака земља Уније саопштава, што је могуће пре, Међународном бироу текст сваког новог закона, као и све званичне текстове који се односе на заштиту ауторског права.

3) Међународни биро издаје месечну ревију.

4) Међународни биро пружа свакој земљи Уније, на њено тражење обавештења о питањима која се односе на заштиту ауторског права.

5) Међународни биро врши проучавања и пружа услуге намењене олакшању заштите ауторског права.

6) Генерални директор и сваки члан особља кога он одреди учествује, без права гласа, на свим седницама Скупштине, Извршног одбора и сваког другог одбора стручњака или радне групе. Генерални директор или члан особља кога он именује секретар је по службеној дужности ових органа.

7) а) Међународни биро, по упутствима Скупштине и у сарадњи са Извршним одбором, припрема конференције за ревизију одредаба Конвенције, осим одредаба чл. 22. до 26. ове конвенције.

б) Међународни биро може консултовати међувладине и међународне невладине организације о припремама конференција за ревизију.

ц) Генерални директор и лица која он одреди учествују, без права гласа, у доношењу одлука на овим конференцијама.

8) Међународни биро извршава све остале задатке који су му стављени у надлежност.

Члан 25

1) а) Унија има свој буџет.

б) Буџет Уније обухвата приходе и расходе саме Уније, њен допринос буџету трошкова заједничких свим унијама, као и евентуално износ стављен на располагање буџету Конференције Организације.

ц) Као трошкови заједнички свим унијама сматрају се трошкови који нису намењени искључиво Унији већ исто тако једној или више других унија којима управља Организација. Удео Уније у овим заједничким трошковима сразмеран је интересу који ови трошкови за њу представљају.

2) Буџет Уније се доноси водећи рачуна о потреби његовог усклађивања с буџетима осталих унија којима управља Организација.

3) Буџет Уније се финансира из следећих извора:

I) из доприноса земаља Уније,

II) од такса и износа добијених за услуге које пружа Међународни биро у својству Уније,

III) од прихода добијених продајом публикација Међународног бироа о Унији и правима која иду уз ове публикације,

IV) од поклона легата и субвенција,

V) од закупнине, камате и разних других прихода.

4) а) Ради одређивања свог доприносног удела буџету, свака земља Уније сврстава се у једну класу и плаћа своје годишње доприносе на основу извесног броја јединица који се утврђује како следи:

I класа

25 јединица

II класа

20 јединица

III класа

15 јединица

IV класа

10 јединица

V класа

5 јединица

VI класа

3 јединица

VII класа

1 јединица

б) Уколико то раније није учинила, свака земља, приликом депоновања свог инструмента о ратификацији или приступању, наводи у коју класу жели да буде сврстана. Класу може мењати. Ако изабере коју нижу класу, та земља ће морати о томе да обавести Скупштину на једном од њених редовних заседања. Промена ступа на снагу почетком календарске године после поменутог заседања.

ц) Годишњи допринос сваке земље састоји се од износа чији је однос према укупној суми годишњих доприноса буџету Уније свих земаља исти као и однос између броја јединица класе у коју је сврстана и укупног броја јединица свих земаља заједно.

д) Доприноси се уплаћују на дан првог јануара сваке године.

е) Земља која касни са плаћањем својих доприноса, не може вршити своје право гласа ни у једном органу Уније чији је члан, ако је заостатак њеног неплаћеног дуга једнак или већи од доприноса који она дугује за две целе протекле године. Међутим, овој земљи може бити допуштено да задржи вршење свога права гласа у том органу све док тај орган сматра да је закашњење настало услед изузетних и неизбежних околности.

ф) У случају да се буџет не усвоји пре почетка нове рачунске године, буџет из претходне године продужава се на начин предвиђен финансијским правилником.

5) Износ такса и сума које се дугују за услуге учињене од стране Међународног бироа у својству Уније, утврђује генерални директор, који о томе подноси извештај Скупштини и Извршном одбору.

6) а) Унија поседује фонд за текуће издатке, образован од једнократне уплате коју је извршила свака земља Уније. Ако фонд постане недовољан, Скупштина одлучује о његовом повећању.

б) Износ почетне уплате сваке земље у горе наведени фонд или њеног учествовања у повећању истог, сразмеран је доприносу те земље за годину у току које је фонд образован или одлучено повећање.

ц) О сразмери и начину уплате одлучује Скупштина, на предлог генералног директора и по прибављеном мишљењу Координационог одбора Организације.

7) а) Споразумом о седишту, који је закључен са земљом на чијој се територији налази седиште Организације, предвиђа се да ће, ако је фонд за текуће издатке недовољан, та земља давати аконтације. Износ ових аконтација и услови под којима се оне дају представљају, у сваком случају, предмет одвојених споразума између земље у питању и Организације. Све дотле док је обавезна да даје аконтације та земља располаже еx оффицио једним местом у Извршном одбору.

б) Земља наведена у подставу а) и Организација имају право, свака од њих, да путем писменог саопштења откажу обавезу о давању аконтација. Отказ ступа на снагу три године по завршетку године у току које је био саопштен.

8) Преглед рачуна обезбеђује се на начин предвиђен финансијским правилником од стране једне или више земаља Уније или спољним контролорима које, са њиховим пристанком, именује Скупштина.

Члан 26

1) Предлог за измену чл. 22, 23, 24, 25. и 26. ове конвенције може подносити свака земља-чланица Скупштине, Извршни одбор или генерални директор. Генерални директор саопштава ове предлоге земљама-чланицама Скупштине најмање шест месеци пре него што буду поднети Скупштини на разматрање.

2) Сваку измену чланова наведених у ставу 1. овог члана одобрава Скупштина. За усвајање је потребна већина од три четвртине изражених гласова, међутим, за сваку измену члана 22. и став 2. члана 26. ове конвенције потребна је већина од четири петине изражених гласова.

3) Свака измена чланова из става 1. овог члана ступа на снагу месец дана пошто генерални директор прими писмена саопштења о прихватању, извршеном у складу са њиховим одговарајућим уставним правилима, од стране три четвртине земаља које су биле чланице Скупштине у тренутку када је измена усвојена. Свака измена тих чланова, прихваћена на тај начин, везује све земље које су чланице Скупштине у тренутку када измена ступа на снагу или које накнадно постану чланице, међутим, свака измена којом би се повећавале финансијске обавезе земаља Уније, везује само оне између њих које су саопштиле своје прихватање поменуте измене.

Члан 27

1) Ова конвенција може се подвргнути ревизији како би се у њу унела побољшања која су такве природе да усавршавају систем Уније.

2) У том циљу, узастопно ће се одржавати конференције у једној од земаља Уније између делегата тих земаља.

3) Са изузетком одредаба члана 26. ове конвенције, које се примењују на измену чл. 22. до 26. ове конвенције свака ревизија овог акта подразумевајући ту и Анекс захтева једнодушност постигнуту гласањем.

Члан 28

1) а) Свака земља Уније која је потписала овај акт може га ратификовати а ако га није потписала – може му приступити. Инструменти ратификације или приступања депонују се код генералног директора.

б) Свака земља Уније може изјавити у свом инструменту ратификације или приступања да се њена ратификација или приступање не односи на чл. 1. до 21. ове конвенције и на Анекс међутим, ако је та земља већ дала изјаву у смислу члана VI став 1. Анекса она једино може изјавити у поменутом инструменту да се њена ратификација или приступање не односи на чл. 1. до 20. ове конвенције.

ц) Свака земља Уније која је сходно подставу б) искључила из дејства своје ратификације или свог приступања одредбе наведене у том подставу може накнадно у сваком доцнијем тренутку изјавити да протеже дејства своје ратификације или приступања на ове одредбе. Таква изјава се депонује код генералног директора.

2) а) Чл. 1. до 21. ове конвенције и Анекс ступају на снагу три месеца пошто буду испуњена два следећа услова:

I) да су најмање пет земаља Уније ратификовале овај акт или су му приступиле не дајући изјаву према ставу 1б) овог члана,

II) да су Шпанија, Сједињене Америчке Државе, Француска и Уједињено Краљевство Велика Британија и Северна Ирска приступили Светској (универзалној) конвенцији о ауторском праву измењеној у Паризу 24. јула 1971. године.

б) Ступање на снагу наведено у подставу а) извршено је у погледу земаља Уније које су најмање три месеца пре овог ступања на снагу депоновале инструменте ратификације или приступања који не садрже изјаву у смислу става 1б) овог члана.

ц) У погледу сваке земље Уније на коју се не примењује подстав б) и која ратификује овај акт или му приступи, не дајући изјаву у смислу става 1б) овог члана, чл. 1. до 21. ове конвенције и Анекс ступају на снагу три месеца после датума када је генерални директор саопштио депоновање инструмента ратификације или приступања о коме је реч осим ако у депонованом инструменту није означен неки доцнији датум. У овом последњем случају чл. 1. до 21. ове конвенције и Анекс ступају на снагу у погледу ове земље тога тако означеног датума.

д) Одредбе подстава а) до ц) не дирају у примену члана VI Анекса.

3) У погледу сваке земље Уније која ратификује овај акт или му приступи са изјавом у смислу става 1б) овог члана или без ње, чл. 22. до 28. ове конвенције ступају на снагу три месеца после датума када је генерални директор саопштио депоновање инструмента ратификације или приступања о коме је реч, осим ако на депонованом инструменту није означен неки доцнији датум. У овом последњем случају, чл. 22. до 28. ове конвенције ступају на снагу за ту земљу тога тако означеног датума.

Члан 29

1) Свака земља ван Уније може приступити овом акту и самим тим постати припадница ове конвенције и чланица Уније. Инструменти приступања депонују се код генералног директора.

2) а) Са изузетком подстава б) ова конвенција ступа на снагу за сваку земљу ван Уније три месеца после датума када је генерални директор саопштио депоновање њеног инструмента о приступању, осим ако на депонованом инструменту није означен неки доцнији датум. У таквом случају ова конвенција ступа на снагу за ту земљу тог тако означеног датума.

б) Ако ступању на снагу применом подстава а) претходи ступање на снагу чл. 1. до 21. ове конвенције и Анекса применом члана 28. став 2а) ове конвенције, поменута земља биће у међувремену везана чл. 1. до 21. Бриселског акта ове конвенције, који се замењују чл. 1. до 21. ове конвенције и Анексом.

Члан 29bis

Ратификација овог акта или приступање овом акту од стране сваке земље која није везана одредбама чл. 22. до 38. Стокхолмског акта ове конвенције, самим тим што се може применити члан 14. став 2. Конвенције којом се установљава Организација, вреди као и ратификација Стокхолмског акта или приступање овом акту уз ограничење предвиђено у члану 28. став 1) б) и) тог акта.

Члан 30

1) Остављајући по страни изузетке који се допуштају у ставу 2. овог члана, у члану 28. став 1б), у члану 33. став 2. ове конвенције и у Анексу ратификација или приступање повлачи с пуним правом приступање свим одредбама и уживање свих користи које се предвиђају овом конвенцијом.

2) а) Свака земља Уније ратификујући овај акт или приступајући му може са изузетком члана V став 2. Анекса, задржати корист од резерви које је раније формулисала, под условом да о томе дâ изјаву приликом депоновања свог инструмента ратификације или приступања.

б) Свака земља ван Уније може да изјави приступајући овој конвенцији и са изузетком члана V став 2. Анекса, да намерава бар привремено да замени члан 8. овог акта који се односи на право превођења одредбе на члан 5. Бернске конвенције од 1886. године допуњене у Паризу 1896. године, поразумевајући да се ове одредбе тичу само превода на језик од опште употребе у овој земљи. Са изузетком члана 1. став 6б) Анекса свака земља има право да примени у погледу права превођења дела чија је земља порекла земља која користи ову резерву, заштиту једнаку заштити коју признаје та земља.

ц) Свака земља може у сваком тренутку да се одрекне ових резерви путем саопштења које се упућује генералном директору.

Члан 31

1) Свака земља може да изјави у свом инструменту ратификације или приступања или може известити генералног директора писменим саопштењем у сваком тренутку доцније, да се ова конвенција примењује на све или на део територија, означених у изјави или саопштењу за чије спољне односе она сноси одговорност.

2) Свака земља која је дала такву изјаву или извршила такво саопштење може, у сваком тренутку саопштити генералном директору да ова конвенција престаје да се примењује на све или на део ових територија.

3) а) Свака изјава дата на основу става 1. овог члана дејствује истог дана кад и ратификација или приступање чијем је инструменту прикључена и свако саопштење извршено на основу тог става ступа у дејство три месеца од када га саопшти генерални директор.

б) Свако саопштење извршено на основу става 2. овог члана дејствује дванаест месеци од када га прими генерални директор.

4) Овај члан се не би могао тумачити тако као да садржи у себи признање или прећутно прихватање од стране било које земље Уније фактичког стања сваке територије на коју се ова конвенција примењује од стране неке друге земље Уније на основу изјаве дате применом става 1. овог члана.

Члан 32

1) Овај акт замењује у односима између земаља Уније, и у обиму у коме се примењује Бернску конвенцију од 9. септембра 1886. године и доцније акте проистекле из повремених ревизија. Акти који су претходно на снази остају у потпуности или уколико их овај акт не замени на основу одредбе претходне реченице, у односима са земљама Уније које не би ратификовале овај акт или му не би приступиле.

2) Земље ван Уније које приступе овом акту примењују га, осим одредаба става 3. овог члана на сваку земљу Уније која није везана овим актом или која је, иако њиме није везана дала изјаву предвиђену у члану 28. став 1б) ове конвенције. Поменуте земље допуштају да дотична земља Уније у својим односима са њима:

I) примењује одредбе најскоријег акта за који је везана, и

II) са изузетком члана И став 6. Анекса има право да прилагоди заштиту нивоу који предвиђа овај акт.

3) Свака земља која је користила било које право предвиђено у Анексу, може применити одредбе Анекса које се односе на право или права која је користила у својим односима са сваком другом земљом Уније која није везана овим актом под условом да је ова последња земља прихватила примену поменутих одредаба.

Члан 33

1) Сваки спор између две или више земаља Уније у вези са тумачењем или применом ове конвенције, који не буде решен путем преговора, може се на захтев било које земље у питању изнети пред Међународни суд правде сходно Статуту Суда осим ако земљама о којима је реч не одговара неки други начин решавања. Међународни биро биће обавештен од земље тужиоца о спору изнесеном пред Суд, он ће о томе упознати остале земље Уније.

2) Свака земља може, у тренутку када потписује овај акт или депонује свој инструмент ратификације или приступања изјавити да се не сматра везаном одредбама става 1. овог члана. У погледу било ког спора између те земље и сваке друге земље Уније, одредбе става 1. овог члана не примењују се.

3) Свака земља која је дала изјаву сходно одредбама става 2. овог члана може у сваком тренутку да је повуче путем саопштења упућеног генералном директору.

Члан 34

1) Са изузетком члана 29bis ове конвенције, ниједна земља не може после ступања на снагу чл. 1. до 21. ове конвенције и Анекса приступити ранијим актима ове конвенције нити их ратификовати.

2) После ступања на снагу чл. 1. до 21. ове конвенције и Анекса, ни једна земља не може дати изјаву на основу члана 5. Протокола који се односи на земље у развоју прикљученог Стокхолмском акту.

Члан 35

1) Ова конвенција остаје на снази без ограничења у трајању.

2) Свака земља може да откаже овај акт саопштењем упућеним генералном директору. Овај отказ повлачи и отказ свих ранијих аката и производи своје дејство само у погледу земље која га је дала, Конвенција остаје на снази и извршна је у погледу осталих земаља Уније.

3) Отказ дејствује једну годину од дана када је генерални директор примио саопштење.

4) Право отказа предвиђено овим чланом не може вршити ниједна земља пре истека рока од пет година, рачунајући од дана када је постала чланица Уније.

Члан 36

1) Свака земља-чланица ове конвенције обавезује се да сходно свом уставу усвоји потребне мере да би се обезбедила примена ове конвенције.

2) Подразумева се да у тренутку кад једна земља буде везана овом конвенцијом она мора бити у могућности да сходно свом унутрашњем законодавству, доприноси примени одредба ове конвенције.

Члан 37

1) а) Овај акт је потписан у једном једином примерку на енглеском и француском језику и са изузетком става 2. овог члана депонован код генералног директора.

б) Генерални директор после саветовања са заинтересованим владама може установити званичне текстове и на немачком, арапском, шпанском, италијанском и португалском језику и на другим језицима које ће означити Скупштина.

ц) У случају спора око тумачења разних текстова веродостојан је текст на француском језику.

2) Овај акт остаје отворен за потпис до 31. јануара 1972. године. До тог датума примерак наведен у ставу 1а) овог члана биће депонован код Владе Француске Републике.

3) Генерални директор доставља две усаглашене и оверене копије потписаног текста овог акта владама свих земаља Уније и влади сваке друге земље, на њено тражење.

4) Генерални директор предузима регистровање овог акта код Секретаријата Организације уједињених нација.

5) Генерални директор саопштава владама свих земаља Уније потписе, депоновања, инструменте ратификације или приступања и изјаве садржане у тим инструментима или дате применом чл. 28. став 1ц), 30. став 2а) и б) и 33. став 2. ове конвенције, ступање на снагу свих одредаба овог акта, саопштење отказа и саопштења учињена применом чл. 30. став 2ц), 31. ст. 1. и 2, 33. став 3. и 38. став 1. ове конвенције, као и саопштења наведена у Анексу.

Члан 38

1) Земље које нису ратификовале овај акт или које му нису приступиле и које нису везане одредбама чл. 22. до 26. Стокхолмског акта могу до 26. априла 1975. године, да врше, ако то желе права предвиђена тим члановима као да су везане тим одредбама. Свака земља која жели да врши ова права, у том циљу депонује код генералног директора писмено саопштење које дејствује од дана кад је примљено. Такве земље сматрају се чланицама Скупштине до означеног датума.

2) Док све земље Уније не постану чланице Организације, Међународни биро Организације делује и као Биро Уније, а генерални директор као директор тог бироа.

3) Ако су све земље Уније постале чланице Организације, права, обавезе и имовина Бироа Уније прелазе на Међународни биро Организације.

АНЕКС

Члан I

1) Свака земља која се сматра земљом у развоју, сходно установљеној пракси Генералне скупштине Уједињених нација, која ратификује Париски акт, чији саставни део чини овај анекс, или му приступи и која, с обзиром на свој економски положај и на своје социјалне и културне потребе не сматра себе у стању да одмах донесе потребне прописе да би обезбедила заштиту свих права предвиђених у том акту, може путем саопштења депонованог код генералног директора, у тренутку депоновања свог инструмента ратификације или приступања или са изузетком члана V став 1ц) овог анекса, сваког доцнијег датума, изјавити да ће користити право предвиђено у члану II или право предвиђено у члану III овог анекса, или и једно и друго од тих права. Она може, уместо да користи право предвиђено у члану II Анекса, дати изјаву сходно члану V став 1а) овог анекса.

2) а) Свака изјава дата у смислу става 1. овог члана и саопштена пре истека периода од десет година, рачунајући од ступања на снагу чл. 1. до 21. Конвенције и овог анекса сходно члану 28. став 2. Конвенције, остаје у важности до истека поменутог периода. Она може бити обновљена у целини или делимично за друге узастопне периоде од десет година путем саопштења депонованог код генералног директора не више од 15 месеци, али ни мање од три месеца пре истека текућег десетогодишњег периода.

б) Свака изјава дата у смислу става 1. овог члана и саопштена по истеку периода од десет година, рачунајући од ступања на снагу чл. 1. до 21. Конвенције и овог анекса, сходно члану 28. став 2. Конвенције, остаје у важности до истека текућег десетогодишњег периода. Она се може обновити као што је предвиђено у одредби друге реченице подстава а).

3) Свака земља која је престала да се сматра земљом у развоју у смислу става 1. овог члана није више овлашћена да обнавља своју изјаву као што је предвиђено у ставу 2. овог члана, и која, службено или не, повлачи своју изјаву – није више у могућности да користи права наведена у ставу 1. овог члана, било по истеку десетогодишњег текућег периода, било три године пошто буде престала да се сматра земљом у развоју, овде ће се применити рок који најдоцније истекне.

4) ако у тренутку када изјава, дата у смислу става 1. или става 2. овог члана, престане да важи, има у складишту примерака произведених за време важења дозволе издате на основу одредаба овог анекса, такви примерци моћи ће и даље да се пуштају у промет, све док не буду исцрпљени.

5) Свака земља која је везана одредбама овог акта и која је депоновала изјаву или саопштење сходно члану 31. став 1. Конвенције по предмету примене поменутог акта на посебну територију чији се положај може сматрати сличним положају земаља наведених у ставу 1. овог члана, може, у погледу те територије, дати изјаву наведену у ставу 1. и саопштење за обнављање наведено у ставу 2. овог члана. Све док та изјава или то саопштење буде у важности, одредбе овог анекса примењиваће се на територију у погледу које су дати.

6) а) Чињеница да нека земља користи једно од права наведених у ставу 1. овог члана не допушта некој другој земљи да пружа делима, чија је земља порекла прва земља у питању, мању заштиту од оне коју је дужна да призна према чл. 1. до 20. Конвенције.

б) Право реципроцитета предвиђено у члану 30. став 2б) Конвенције, одредба друге реченице, не може се, до дана кад истиче рок који се примењује сходно члану I став 3. овог анекса, вршити за дела чија је земља порекла земља која је дала изјаву сходно члану V став 1а) овог анекса.

Члан II

1) Свака земља која је изјавила да ће се користити правом предвиђеним у овом члану биће овлашћена, у погледу дела објављених у облику штампања или у сваком другом сличном облику репродуковања, да замени искључиво право превођења предвиђено у члану 8. Конвенције системом неискључивих и непреносивих дозвола датих од надлежног органа под ниже наведеним условима и сходно члану IV овог анекса.

2) а) Са изузетком става 3. овог члана, ако по истеку периода од три године или дужег периода одређеног националним законодавством поменуте земље, рачунајући од првог објављивања једног дела, његов превод није објављен на језику од опште употребе у тој земљи од стране носиоца права превођења или са његовим одобрењем, сваки држављанин поменуте земље моћи ће да добије дозволу да преведе дело на поменути језик и да објави овај превод у облику штампања или у сваком другом сличном облику репродуковања.

б) На основу овог члана, дозвола се такође може дати ако су сва издања превода објављеног на дотичном језику исцрпљена.

3) а) У случају превода на језик који није од опште употребе у једној земљи или више развијених земаља, чланица Уније период од једне године замениће период од три године предвиђен у ставу 2а) овог члана.

б) Свака земља наведена у ставу 1. овог члана може, уз једнодушну сагласност развијених земаља, чланица Уније, у којима је исти језик од опште употребе, у случају превођења на овај језик заменити период од три године наведен у ставу 2а) овог члана краћим периодом утврђеним сходно тој сагласности, с тим да тај период ипак не може бити краћи од једне године. При свему томе, одредбе претходне реченице не могу се применити ако је језик о коме је реч енглески, шпански или француски. Сваки споразум у том смислу саопштиће генералном директору владе оних земаља које га буду закључиле.

4) а) Ни једна дозвола наведена у овом члану неће моћи да се изда пре истека допунског рока од шест месеци у случају кад се она може добити по истеку периода од три године а девет месеци у случају кад се она може дати по истеку периода од једне године:

I) рачунајући од дана кад је молилац испунио формалности предвиђене у члану IV став 1. овог анекса,

II) или, ако су идентитет и адреса носиоца права непознати рачунајући од дана када молилац као што је предвиђено у члану IV став 2. овог анекса, пошаље копије молбе коју је поднео органу надлежном за издавање дозволе.

б) Ако је за време рока од шест или девет месеци превод на језик за који је молба поднета објављен од стране носиоца права или са његовим одобрењем, ни једна дозвола се неће дати на основу одредаба овог члана.

5) Свака дозвола наведена у овом члану моћи ће да се дâ само за школску и универзитетску употребу или ради истраживања.

6) Ако је превод једног дела објављен од стране носиоца права превођења или са његовим одобрењем по цени која се може упоредити с ценом уобичајеном у дотичној земљи за слична дела свака дозвола издата на основу овог члана престаће да важи ако је тај превод на истом језику а његов садржај у суштини исти као језик и садржај превода објављеног на основу дозволе. Пуштање у промет свих већ израђених примерака пре истека дозволе моћи ће да се настави све док они не буду исцрпљени.

7) За дела која су састављена претежно од илустрација, дозвола да се изврши и објави превод текста и да се репродукују и објаве илустрације може се дати само ако су испуњени услови из члана III овог анекса.

8) Никаква дозвола се не може дати на основу овог члана ако је аутор повукао из промета све примерке свог дела.

9) а) Дозвола да се преведе једно дело које је објављено у облику штампања или у сваком другом сличном облику репродуковања може се дати и свакој радиодифузној установи која има своје седиште у земљи наведеној у ставу 1. овог члана, после захтева поднетог надлежном органу те земље од стране поменуте установе, с тим да буду испуњени сви следећи услови:

I) да се превод сачини од примерка израђеног и набављеног у складу са законодавством поменуте земље,

II) да се превод може користити само у емисијама намењеним настави или ширењу информација научног или стручног карактера посвећених стручњацима једног одређеног позива,

III) да се превод користи искључиво у сврхе набројане у тачки II) у емисијама које се дају на допуштен начин а намењене су корисницима на територији поменуте земље, подразумевајући ту и емисије које се дају помоћу звучних или визуелних снимака остварених на законит начин и искључиво за такве емисије,

IV) да ни једно коришћење превода нема никакво лукративно обележје.

б) Звучни или визуелни снимци једног превода који је извршен од стране радиодифузне установе за време важности дозволе дате на основу овог става, могу се користити у исте сврхе, са изузетком услова набројаних у подставу а) и у споразуму са том установом, и од стране друге радиодифузне установе која има своје седиште у земљи чији је надлежни орган издао дозволу.

ц) Под условом да се поштују сва мерила и услови наведени у подставу а) дозвола се исто тако може дати радиодифузној установи да преведе сваки текст уклопљен у акустично-визуелно фиксирање направљено и објављено само за школску и универзитетску употребу.

д) Са изузетком подстава а) до ц) одредбе претходних ставова примењују се на одобрење и коришћење сваке дозволе издате на основу овог става.

Члан III

1) Свака земља која је изјавила да ће се користити правом предвиђеним у овом члану биће овлашћена да замени искључиво право репродуковања предвиђено у члану 9. Конвенције системом неискључивих и непреносивих дозвола, датих од стране надлежног органа под ниже наведеним условима и сходно члану IV овог анекса.

2) а) У погледу дела на које се примењује овај члан на основу става 7. овог члана и ако по истеку:

I) периода утврђеног у ставу 3. овог члана и рачунатог од првог објављивања једног одређеног издања таквог дела, или

II) једног дужег периода утврђеног националним законодавством земље наведено у ставу 1. овог члана и рачунатог почев од истог датума,

– примерци тог издања нису пуштени у продају у овој земљи, да би се одговорило потребама, било широке јавности, било школске и универзитетске наставе, од стране носиоца права репродуковања или са његовим одобрењем, по цени која се може упоредити с ценом уобичајеном у поменутој земљи за слична дела, сваки држављанин поменуте земље моћи ће да добије дозволу да репродукује и објави то издање, по тој или по нижој цени, да би се одговорило потребама школске и универзитетске наставе.

б) Дозвола да се репродукује и објави једно дело које је пуштено у промет као што је предвиђено у подставу а), може се такође дати под условима предвиђеним у овом члану ако, по истеку периода који се примењује, одобрени примерци тог издања више нису у продаји за време од шест месеци, у дотичној земљи, да би се одговорило потребама, било широке јавности, било школске и универзитетске наставе, по цени која се може упоредити са ценом која се тражи у поменутој земљи за слична дела.

3) Период на који се односи став 2а) и) овог члана траје седам година. Међутим:

I) за дела у којима се расправљају питања из егзактних и природних наука и технологије, он ће трајати три године,

II) за дела која припадају области маште, као што су романи, песничка драмска и драмско-музичка дела, и за књиге о уметности, он ће трајати седам година.

4) а) У случају кад се дозвола може добити по истеку периода од три године, она неће моћи да се дâ на основу овог члана пре истека шестомесечног рока:

I) рачунајући од дана кад је молилац испунио услове предвиђене у члану IV став 1. овог анекса,

II) или, ако су идентитети и адреса носиоца права репродуковања непознати, рачунајући од дана кад је молилац, као што је предвиђено у члану IV став 2. овог анекса, приступио слању копија молбе коју је поднео органу надлежном за издавање дозволе.

б) У другим случајевима, и ако је члан IV став 2. овог анекса у примени, дозвола неће моћи да се изда пре истека тромесечног рока, рачунајући од слања копија молбе.

ц) Ако је за време шестомесечног или тромесечног рока наведеног у подставовима а) и б) извршено пуштање у продају, као што је то предвиђено у ставу 2а) овог члана, никаква дозвола се не може издати на основу овог члана.

д) Никаква дозвола се неће издати ако је аутор повукао из промета све примерке издања за чије је репродуковање и објављивање дозвола тражена.

5) Дозвола да се репродукује и објави превод једног дела неће се издати на основу овог члана, у ниже наведеним случајевима:

I) ако превод о коме је реч није објављен од стране носиоца права превођења или са његовим одобрењем,

II) ако превођење није извршено на језику од опште употребе у земљи где је дозвола тражена.

6) Ако су примерци издања једног дела пуштени у продају у земљи наведеној у ставу 1. овог члана да би се одговорило потребама, било широке јавности, било школске и универзитетске наставе, од стране носиоца права репродуковања или са његовим одобрењем, по цени која се може упоредити са ценом уобичајеном у поменутој земљи за слична дела, свака дозвола издата на основу овог члана престаће да важи ако је то издање на истом језику а његов садржај у суштини исти као језик и садржај издања објављеног на основу дозволе. Пуштање у промет свих већ произведених примерака пре истека дозволе моћи ће се наставити док не буду исцрпљени.

7) а) Са изузетком подстава б), дела на која се примењује овај члан су само дела објављена у облику штампања или у сваком другом сличном облику репродуковања.

б) Овај члан се исто тако примењује на акустично-визуелно репродуковање допуштених акустично-визуелних фиксирања, уколико она сачињавају или спајају заштићена дела, као и на превод текста који их прати на језику од опште употребе у земљи где је дозвола тражена, пошто буде сасвим јасно утврђено да су акустично-визуелна фиксирања о којима је реч замишљена и објављена само за школску и универзитетску употребу.

Члан IV

1) Свака дозвола наведена у члану II или у члану III овог анекса моћи ће да се дâ једино ако молилац, сходно прописима на снази у дотичној земљи, докаже да је од носиоца права тражио одобрење да преведе и да објави превод или да репродукује и објави издање, према случају, а није могао добити његово одобрење или, пошто је учинио све што му је била дужност да учини, није могао до њега да дође. Истовремено, кад подноси ову молбу носиоцу права молилац мора о томе известити сваки национални или међународни центар за информације наведен у ставу 2. овог члана.

2) Ако молилац није могао доћи до носиоца права, он треба да упути авионском поштом, препоручено, копије молбе коју је поднео органу надлежном за издавање дозволе, издавачу чије се име налази на делу и сваком националном или међународном центру за информације који је могао да се означи у саопштењу депонованом у том циљу код генералног директора од стране владе оне земље у којој се претпоставља да издавач има главно седиште своје делатности.

3) Име аутора мора бити означено на свим примерцима превода или репродуковања објављеног за време важности дозволе издате на основу члана II или члана III овог анекса. Наслов дела мора бити стављен на свим примерцима. Ако је реч о преводу оригинални наслов дела се, у сваком случају, мора налазити на свим примерцима.

4) а) Ни једна дозвола дата на основу члана II или члана III овог анекса не може се протегнути на извоз примерака и она ће бити у важности само за објављивање превода или репродуковања, према случају, у оквиру територије земље где је та дозвола тражена.

б) Ради примене подстава а), као извоз има се сматрати слање примерака са једне територије у земљи која је за ову територију дала изјаву сходно члану I став 5. овог анекса.

ц) Ако једна владина установа или свака друга јавна установа земље која је, сходно члану II овог анекса, дала дозволу да се изврши превод дела на други језик, осим енглеског, шпанског или француског, пошаље примерке превода објављеног на основу такве дозволе у неку другу земљу, таква пошиљка се, у смислу подстава а), неће сматрати као извоз, ако су испуњени сви следећи услови:

I) да су лица којима се примерци упућују поједини држављани земље чији је надлежни орган дао дозволу, или организације које групишу такве држављане,

II) да се примерци користе само за школску и универзитетску употребу или за истраживања,

III) да слање примерака и њихово раздавање лицима којима су намењени нема никакво лукративно обележје,

IV) да је земља у коју су примерци послати закључила споразум са земљом чији је надлежни орган издао дозволу да би се њиме одобрио пријем или раздавање или обе ове радње и да је влада ове последње земље саопштила генералном директору такав споразум.

5) Сваки примерак објављен за време важења дозволе издате на основу члана II или члана III овог анекса мора садржавати назначење, на погодном језику којим се тачно одређује да се примерак пушта у промет једино у земљи или на територији на коју се примењује поменута дозвола.

6) а) На националном плану предузеће се потребне мере да:

I) дозвола допушта у корист носиоца права превођења или репродуковања према случају правичну накнаду саобразну скали ауторских накнада које се редовно плаћају у случајевима слободно уговорених дозвола између заинтересованих у двема дотичним земљама и

II) да плаћање и трансфер те накнаде буду обезбеђени ако постоји национални пропис о девизама, надлежни орган уложиће све напоре прибегавајући међународним механизмима да би обезбедио трансфер накнаде у међународно конвертибилној валути или у њеном еквиваленту.

б) У оквиру националног законодавства прописаће се потребне мере да би се загарантовао исправан превод дела или тачно репродуковање издања о коме је реч, према случају.

Члан V

1) а) Свака земља овлашћена да изјави да ће користити право предвиђено у члану II овог анекса може, ако ратификује овај акт или му приступи, уместо да дâ такву изјаву:

I) ако је земља на коју се примењује члан 30. став 2а) Конвенције, да у смислу тог прописа дâ изјаву у погледу права превођења,

II) ако је земља на коју се примењује члан 30. став 2а) Конвенције, па чак и ако није земља ван Уније, да дâ изјаву као што је предвиђено у одредби прве реченице члана 30. став 2б) Конвенције.

б) У земљи која је престала да се сматра земљом у развоју, као што је наведено у члану I став 1. овог анекса, изјава дата сходно овом ставу остаје у важности до дана када истиче рок који се примењује сходно члану I став 3. овог анекса.

ц) Ни једна земља која је дала изјаву сходно овом ставу не може накнадно користити право предвиђено у члану II овог анекса, чак ни онда ако повуче дату изјаву.

2) Са изузетком става 3. овог члана, ни једна земља која је користила право предвиђено у члану II овог анекса не може накнадно дати изјаву сходно ставу 1. овог члана.

3) Свака земља која је престала да се сматра земљом у развоју, као што је наведено у члану I став 1. овог анекса, моћи ће, најдоцније две године пре истека рока који се примењује сходно члану I став 3. овог анекса, да дâ изјаву у смислу одредбе прве реченице члана 30. став 2б) Конвенције, без обзира на чињеницу да није у питању земља ван Уније. Ова изјава дејствује од оног дана кад истиче рок који се примењује сходно члану I став 3. овог анекса.

Члан VI

1) Свака земља може да изјави, почев од датума који носи овај акт и у сваком тренутку пре него што буде везана одредбама чл. 1. до 21. Конвенције и овим анексом:

I) ако је реч о земљи која би, ако би била везана одредбама чл. 1. до 21. Конвенције и овим анексом била овлашћена да користи права наведена у члану I став 1. овог анекса, која ће примењивати одредбе члана II или члана III овог анекса, или, и једне и друге, на дела чија је земља порекла земља која, применом тачке II) овог става, прихвата примену ових чланова на таква дела или која је везана одредбом чл. 1. до 21. Конвенције и овим анексом, једна таква изјава може се односити на члан V уместо на члан II овог анекса,

II) ако прихвати примену овог анекса на дела чија је земља порекла, од стране земаља које су дале изјаву на основу тачке I) овог става или саопштења на основу члана I овог анекса.

2) Свака изјава, према ставу 1. овог члана, мора бити дата писмено и депонована код генералног директора. Она дејствује од дана депоновања.

У потврду чега, потписани су, прописно овлашћени у том циљу, потписали овај акт.

Сачињено у Паризу, 24. јула 1971. године.


Бернска конвенција за заштиту књижевних и уметничких дела (Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works – Convention de Berne pour la protection des ceuvres litteraires et artistiques) је ратификована Законом о ратификацији Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела („Сл. лист СФРЈ“, бр. 14/75 и „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/86 – уредба)

Конвенцију је ратификовала 131 држава (Албанија, Алжир, Аргентина, Аустралија, Аустрија, Барбадос, Бахами, Бахреин, Белгија, Белорусија, Бенин, Боливија, Босна и Херцеговина, Боцвана, Бразил, Бугарска, Буркина Фасо, Ватикан, Велика Британија, Венецуела, Габон, Гамбија, Гана, Гвајана, Гватемала, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Гранада, Грчка, Грузија, Данска, Доминикана, Египат, Еквадор, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Естонија, Замбија, Зеленортска острва, Зимбабве, Израел, Индија, Индонезија, Ирска, Исланд, Италија, Јамајка, Јапан, Југославија, Јужна Африка, Камерун, Канада, Кенија, Кина, Кипар, Колумбија, Конго, Конго (ДР), Кореја (Р), Костарика, Куба, Лесото, Летонија, Либан, Либерија, Либија, Литванија, Лихтенштајн, Луксембург, Мадагаскар, Мађарска, Македонија, Малави, Малезија, Мали, Малта, Мароко, Мауританија, Маурицијус, Мексико, Монако, Монголија, Молдавија, Намибија, Немачка, Нигер, Нигерија, Нови Зеланд, Норвешка, Обала Слоноваче, Пакистан, Панама, Парагвај, Перу, Пољска, Португалија, Руанда, Румунија, Руска Федерација, САД, Салвадор, Санта Лучија, Сенегал, Сент Винсент и Гренадини, Сент Китс и Невис, Словачка, Словенија, Суринам, Тајланд, Танзанија, Того, Тринидад и Тобаго, Тунис, Турска, Украјина, Уругвај, Филипини, Финска, Фиџи, Француска, Хаити, Холандија, Хондурас, Хрватска, Централно Афричка Република, Чад, Чешка Република, Швајцарска, Шведска, Шпанија и Шри Ланка).

Југославија је чланица Конвенције од 17. јуна 1930. године.