Настала је штета? Штета би било не накнадити је

Штета није метафизички појам, већ је јасно дефинисана у Закону о облигационим односима у чл. 155 као умањење нечије имовине што је обична штета, спречавање њеног повећања што је измакла корист, као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха што је нематеријална штета.

За штету се одговара по основу:

1. кривице (одговорност за своје радње)
2. одговорности за другог (нпр. родитељи за децу)
3. објективне одговорности (штета настала од опасне ствари или опасне делатности)

Материјална штета погађа имовину оштећеног и то као стварна штета (умањење вредности имовине) или измакла добит (спречавање увећања имовине). Штетник може оштећеном нанети штету чињењем или нечињењем (на пример, пропуштањем неке обавезе), и често се назива имовинска штета.

Нематеријална штета не погађа имовину оштећеног. То је наношење другоме физичког или психичког бола, изазивање страха и тако даље, и често се назива неимовинска штета.

Штета може бити уговорна и вануговорна. У првом случају основ је постојање пуноважног уговора и неиспуњење обавеза из њега, док је у другом случају у питању деликтна одговорност која је прописана у принудним прописима (законима) позитивног (важећег) права. Код уговорне одговорности одговара се на основу претпостављене кривице нпр. једна страна уговорница није исплатила купопродајну цену. Код вануговорне одговорности се одговара не само по основу доказане кривице, већ и без обзира на кривицу (у случају одговорности за другог или објективне одговорности).

Накнада штете

Закон о облигационим односима у члану 154 наводи да ко другоме проузрокује штету дужан накнадити је. Такође једно од основних начела ЗОО-а је начело забране проузроковања штете (neminem laedere), те се у чл. 16 наводи да је „свако дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета.“ Наравно, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. Међутим, Закон даље каже да се за штету од ствари или делатности, од којих потиче повећана опасност штете за околину одговара се без обзира на кривицу.

Забрана проузроковања штете

Члан 16

Свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета.

Другим речима, ко год да вам је проузроковао штету, материјалну или нематеријалну, имате основа да од њега тражите накнаду штете.

Штета по основу кривице – углавном је јасна. Кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом. Међутим, опасна ствар или опасна делатност су стандарди које је потребно разјаснити.

Члан 158

Кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом.

Закон у члановима 173 и 174 наводи да се штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном делатношћу сматра да потиче од те ствари, односно делатности, изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете. За штету од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговара лице које се њом бави.

Претпоставка узрочности

Члан 173

Штета настала у вези са опасном ствари, односно опасном делатношћу сматра се да потиче од те ствари, односно делатности, изузев ако се докаже да оне нису биле узрок штете.

Ко одговара за штету

Члан 174

За штету од опасне ствари одговара њен ималац, а за штету од опасне делатности одговара лице које се њом бави.

Опасна ствар може бити било која ствар. То су покретне или непокретне ствари чији положај или употреба или особине или само постојање представљају повећану опасност по околину (проф. Константиновић). Ради о објективној одговорности која се не заснива на кривици и последица повећаног ризика.

Да би се опасна ствар лакше схватила, постоји књишки пример саксије која стоји на симсу прозора. Свако јутро заливате цвеће у њој, пуштате цвећу музику да лепше и брже расте, али она једног дана падне комшији на аутомобил (боље него на главу) и улуби му хаубу, те поломи фар. Тада је саксија са оним предивним цвећем постала опасна ствар и ви ћете одговарати по основу објективне одговорности. Одговарати, значи бити одговоран тј. надокнадити штету комшији. Ако нећете милом, онда ћете силом када вас комшија тужи. Спасити вас може само неки од основа за искључење одговорности. Не, то није ветар, али о томе други пут.

Други једноставни пример би могао бити паркирани аутомобил, могуће и горе наведеног комшије. Комшија сваки дан вози аутомобил и паркира га на истом месту, на лаганој низбрдици што му се више пута показало као практично, јер има слаб акумулатор те га често пали пуштањем аутомобила низбрдо. Међутим, једног дана попусти му ручна кочница, а аутомобил није био у брзини. Возило слободно крене низбрдо и уђе у излог комшије фризера, те поред полупаног излога, направи штету ломљењем инвентара.

У оба наведена примера постоји објективна одговорност, у првом случају ваша, у другом комшијина и одговараћете обоје као имаоци опасне ствари. Треба обратити пажњу да је у оба случаја штета материјална (хауба и фар/оштећење имовине и изгубљена добит због немогућности пословања), али у другом поред материјалне може бити и нематеријална штета ако је комшија фризер био салону и прошао без телесних повреда, али му је живот био угрожен јер је само тренутак пре тога отишао да оштри маказе и тиме избегао директан удар аутомобила (претрпљени страх). То што се умало посекао на маказе, о томе други пут.

Срећом, у ова два примера није било повређених лица. Да је неко лице повређено, имало би основ да поднесе захтев, тј. тужбу за накнаду нематеријалне штете за телесне повреде (приде евентуалне физичке и душевне болове и претрпљени страх). Иста правила се примењују и приликом саобраћајних несрећа, где такође постоји право на накнаду штете.

Слично је код штете настале од опасне делатности. Делатност сама по себи није опасна, нпр. одржавање аутопута и наплата путарине. Међутим, ако излети пас на аутопуту, а у њега удари комшија који је тек накнадио штету фризеру и оправио свој ауто, те кренуо да га испроба – постојаће штета од опасне делатности, јер пас не сме да буде на аутопуту. Ово је такође објективна одговорност и то предузећа које врши одржавање пута.

Међутим, штета се може проуроковати на многе друге начине. На пример, штету трпи онај чије је ауторско право повређено и тада има право на накнаду моралних и имовинских права аутора.

Ако сте претрпели штету по било ком од ових основа имате право захтевати накнаду штете која вам је настала. О накнади штете ће још бити речи у наредним текстовима.