Водич кроз интелектуалну својину (бесплатно преузимање, PDF)

Пише Урош З. Недељковић · 01/04/2019

Водич кроз интелектуалну својину

Овај Водич кроз интелектуалну својину је намењен свима који раде у креативним индустријама и треба да служи за упућивање стваралаца у основне појмове ове врсте права.

Због ограниченог формата Водича не може се детаљно обрадити целокупна материја, те је он полазна тачка за детаљније информисање о законима који се помињу у тексту. Из истог разлога овај Водич се неће бавити правном материјом заштите ознака географског порекла и заштите биљних врста. Покушаћемо да поједноставимо “досадни правнички језик” колико је могуће.

Увод

Модерни свет се не може замислити без књижевности, музике, филма, издаваштва, проналазака, патената, жигова, вина и сирева из одређених подручја, брендова, позоришта, блогова, фотографија, изгледа производа и других специфичности које су творевине људског духа. Пословање зависи од знања и креативности, иновација и маркетинга, пословних тајни и технолошких поступака. Према неким проценама 30% цене мобилног телефона чини издвајање за производе интелектуалне својине. За поједине видео игре које су настале пре више од тридесет година још увек трају ауторска права. Неки су са само једном познатом музичком нумером обезбедили лагодан живот. Интелектуална својина омогућује заштиту аутора или власника “интелектуалних ствари” да своју иновативност и оригиналност пре свега заштите, а потом и уновче.

Ова права штите продукте људског духа. За разлику од својине на покретним и непокретним стварима, ова “својина” углавном траје одређено време, а након истека рока нека права престају, те одређену врсту интелектуалне својине може користити свако ко жели. С друге стране, нека права могу се “продужити” и трају све док постоје услови за њихово постојање. Када се материја овако представи, делује једноставно. Међутим, ова грана права има бројне специфичности, разне начине заштите и рокове трајања, а све у зависности од тога шта је конкретно њен предмет.

Још у антици постојала је свест да није у реду користити туђе дело. Међутим, до недавно није постојао начин ефикасне заштите, осим евентуалног јавног прекора или дисквалификовања са неког такмичења. На пример, Полион Марко Витрувије је у улози судије на такмичењу у песништву у Александрији у другом веку п.н.е, навео да је “разоткрио лажне песнике који су покушали да убеде, али су осрамоћени зато што су крали туђе речи и реченице”. Два века касније римски песник Марцијал сковао је термин плагијат (од лат. плагиариус), што дословце значи “крадљивци људи“ и односи се на оне који туђа дела представљају као своја. Крајем другог века п.н.е. Атенеј у свом делу Гозба софиста (грч. Δειπνοσοφισταί) поставља правило: ако неки посластичар или било који други кувар изуме неко специфично или врхунско јело, ниједном другом уметнику није дозвољено да га спрема годину дана, те искључиво изумитељ има привилегију да убира сву корист која је настала из справљања тог јела у том периоду. Један од разлога за увођење таквог правила био је подстицај на разноврсност и иновативност у раду.

Средњи век је до појаве ренесансе, осим на истоку, значио потпуни прекид са антиком. Дела су углавном стварана у цркви или за потребе цркве, а штитила су се слично као данас на друштвеним мрежама – клетвама. Дела је било мало, јер је писменост била на ниском нивоу, а процес производње, који је подразумевао писање на штављеној кожи, био је веома скуп. Све се променило изумом штампарске пресе.

Гутенбергова штампарија унела је револуцију у умножавање дела, која се може поредити са настајањем интернета. Дела су се лако штампала и умножавала, а могла су допрети до великог броја људи. Овај проналазак из 15. века створио је индустрију, а индустрија је желела заштиту свог пословања. Индустрија штампарства, односно издаваштва, није много марила за ауторе. Заправо, аутор је своје дело продавао штампару и више са њим није имао никаквих веза.

Штампари су се за заштиту свог права борили путем привилегија, које им је давао владар одређене територије или града државе, с обзиром на тадашњу карту Европе. Прва првилегија се појавила на тлу данашње Италије, тачније у Венецији којом је штампару Мануцу било дозвољено искључиво право да штампа Аристотела. Сличним путем су кренуле и друге државе, али уз задржавање права на цензуру. У 17. веку су се појавили први закони који су штитили штампаре, али су одређивали и трајање права, често на десет година. Тек у 18. веку јавља се свест да је аутор који ствара дело битан. Први “модеран” закон који штити ауторе донет је 1710. године у Енглеској – тзв. Закон Ане Стјуарт (Statute of Anne, Copyright Act). Њиме је признато право ауторима на сопствена дела. Потом је сличан закон донет након грађанске револуције у Француској, а дух ових прописа се проширио по читавој Европи и све државе су на концу донеле сопствене законе којим је уређена ова материја.

Међутим, кроз читав период антике, средњег века и модерног доба занатлије су обележавале своје производе одређеним знаком. Тако су шлемови, кола, мачеви, предмети за покућство или украсни предмети од племенитих метала имали одређени знак занатлије. На римским опекама је често постојала ознака онога у чијој је фабрици цигла израђена. Све ово служило је као гаранција квалитета, али и реклама. Слике старих мајстора биле су потписиване, чак иако је на изради слике учествовала читава радионица који су пре тога скицирали, наносили први слој боје, или спремали подлогу, сликар који је давао коначни изглед и на основу чије идеје је завршена слика, потписивао ју је и код оваквих дела сузио дилему о пореклу ауторства.

Садржај Водича кроз интелектуалну својину

О ВОДИЧУ (5)
УВОД (6)
ПОЧЕТАК (7)
ШТА ЈЕ ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА (8)
- Ауторско право (8)
- Ко је аутор ауторског дела (8)
- Сродна права (11)
ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ (13)
- Патентно право (13)
- Право жига (15)
- Индустријски дизајн (17)
- Ознаке географског порекла (18)
- Заштита биљних сорти (18)
- Заштита топографија полупроводничких производа (19)
МОРАЛНА И ИМОВИНСКА ПРАВА (19)
- Морална права (20)
- Имовинска права (20)
ЗАШТИТА ПРАВА (22)
- Други видови заштите (23)
ПОВРЕДА ПРАВА (24)
- Примери грешака (25)
ИЗВОРИ И ДОДАТНА ЛИТЕРАТУРА (26)

О публикацији

Водич кроз интелектуалну својину је настао у сарадњи Удружења SEE ICT (Startit) и амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, поводом Светског дана интелектуалне својине 2018. године.

Текст Водича кроз интелектуалну својину приређен је искључиво у сврху информисања и његов садржај не може бити употребљен нити схваћен као коначни правни савет, препорука или упозорење. Аутор и издавач се одричу било какве одговорности за сцвакога ко нешто учини односно пропусти да учини ослањајући се на део или целокупан садржај предметног Водича.

Идеја Водича је да шира јавност схвати значај заштите права интелектуалне својине, а у случају потребе заштите неког од права из водича, молимо да се обратите стручним лицима или адвокатима из именика адвоката Адвокатске коморе Србије којима је то специјализација.

Водич припремио: Адвокат Урош Недељковић

Илустрације: Александра Савић