ПАРИСКА КОНВЕНЦИЈА
ЗА ЗАШТИТУ ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ ОД 20. МАРТА 1883.
ревидирана у Брисeлу 14. децембра 1900. године у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Лисабону 31. октобра 1958. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године
Ратификована од стране СФРЈ Уредбом о ратификацији Париске конвенције за заштиту индустријске својине од 20. марта 1883. године, ревидирана у Брислу 14. децембра 1900. године, у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Лисабону 31. октобра 1958. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године
(„Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми“, бр. 5/74 и „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 7/86 – др. уредба)
(Пречишћени текст са уграђеним Амандманима)
Члан 1
1) Земље на које се примењује ова конвенција сачињавају Унију за заштиту индустријске својине.
2) Заштита индустријске својине има за предмет патенте, моделе за искоришћавање, индустријске узорке или моделе, фабричке или трговачке жигове, услужне жигове, трговачко име и ознаке или имена порекла, као и сузбијање нелојалне конкуренције.
3) Индустријска својина се подразумева у најширем значењу и односи се не само на индустрију и трговину у правом смислу те речи, већ и на грану пољопривредних и екстрактивних индустрија и на све фабриковане или природне производе, на пример: вина, цереалије, листове дувана, воће, стоку, руде, минералне воде, пива, цвеће, брашна.
4) Под патентима подразумевају се разне врсте индустријских патената примљених од стране законодавстава земаља Уније као патенти увоза, патенти за усавршавање, допунски патенти и цертификати, итд.
Члан 2
1) Припадници сваке од земаља Уније уживаће у осталим земљама Уније, уколико је у питању заштита индустријске својине, користи које одговарајући закони сада дају својим држављанима или ће дати накнадно, али с тим да се не вређају права нарочито предвиђена овом конвенцијом. Према томе, они ће имати исту заштиту као и ови и исто законско средство против сваке повреде нанесене њиховим правима, с тим да се испуне услови и формалности које се траже и од својих држављана.
2) Међутим, никакав услов домицила или предузећа у земљи у којој се заштита тражи не може се захтевати од припадника Уније, да би се уживало ма које од права индустријске својине.
3) Изричито се изузимају одредбе законодавства сваке од земаља Уније, које се односе на судски и административни поступак и на надлежност, као и на избор домицила или на наименовање заступника, ако би се тражили законима о индустријској својини.
Члан 3
Са припадницима земаља Уније изједначују се припадници земаља које не припадају Унији, а који бораве или имају стварна и озбиљна индустријска или трговинска предузећа на територији једне од земаља Уније.
Члан 4
А – 1) Ко буде исправно поднео пријаву патента, модела за искоришћавање, индустријског узорка или модела, фабричког или трговачког жига у једној од земаља Уније, или његов прималац права, уживаће приликом подношења одговарајуће пријаве у другим земљама, право првенства за време ниже одређених рокова.
2) Признаје се да је право првенства засновано подношењем сваке пријаве која се сматра уредном по националном законодавству сваке земље Уније или по двостраним или вишестраним уговорима закљученим између земаља Уније.
3) Под уредном националном пријавом треба подразумевати сваку пријаву из које се може установити датум подношења у одговарајућој земљи, ма каква била доцнија судбина ове пријаве.
В – Према томе, накнадно поднета молба у једној другој земљи Уније пре истека ових рокова, не губи своју правну вредност радњама вршеним у међувремену, а нарочито подношења друге пријаве, објављивањем проналаска или његовим искоришћавањем, продајом примерака узорака или модела, употребом жига, а овим радњама трећа лица не могу засновати никаква права нити државину. Права трећих лица стечена пре дана подношења прве пријаве која служи као основа за право првенства обезбеђују се унутрашњим законодавством сваке земље Уније.
Ц – 1) Горе означени рокови права првенства износе дванаест месеци за патенте и моделе за искоришћавање а шест месеци за индустријске узорке и моделе, као и за фабричке и трговачке жигове.
2) Ови рокови почињу тећи од датума подношења прве пријаве у једној земљи Уније. Дан подношења пријаве не рачуна се у рок.
3) Ако је последњи дан рока један законити празнични дан или дан кад Управа није отворена за пријем пријава у земљи у којој се заштита тражи, рок ће се продужити до првог наредног дана.
4) Као прва пријава, од чијег дана подношења почиње тећи рок права првенства, сматраће се и доцнија пријава која се односи на исти предмет као нека ранија прва пријава у смислу горњег става 2, поднета у истој земљи Уније, под условом да је на дан подношења доцније пријаве она ранија пријава била повучена, напуштена или одбијена, а да није била на увиду јавности и да њоме нису заснована нека права, као и да већ није послужила као основа за тражење права првенства. У том случају ранија пријава неће моћи послужити као основа за тражење права првенства.
Д – 1) Ко год би хтео да се користи правом првенства раније поднете пријаве, дужан је поднети изјаву са назначењем датума и земље те пријаве. Свака ће земља одредити докле се најдоцније ова изјава мора поднети.
2) Ови наводи биће назначени у публикацијама, које издаје надлежна администрација, а нарочито на патентима и одговарајућим описима.
3) Земље Уније моћи ће захтевати од онога који подноси изјаву о праву првенства да приложи препис пријаве (описа, нацрта итд.), која је раније поднета. Препис, потврђен од администрације која је примила ту пријаву да је веран оригиналу, биће ослобођен друге потврде и моћи ће у сваком случају бити поднет, ослобођен таксе, у ма које време у року од три месеца, рачунајући од подношења доцније пријаве. Моћи ће се тражити и да му се приложи уверење о датуму подношења пријаве, издато од ове администрације, као и превод.
4) Друге формалности не могу се тражити за изјаву права првенства у време подношења пријаве. Свака земља Уније одредиће последице неиспуњавања формалности предвиђених у овом члану, с тим да те последице не могу ићи даље од губљења права првенства.
5) Накнадно се могу тражити и други докази.
Онај који се позива на право првенства неке раније пријаве дужан је навести број ове пријаве. Овај навод ће се објавити под условима предвиђеним горњим ставом 2.
Е – 1) Кад би неки индустријски узорак или модел био пријављен у једној земљи са правом првенства на основу пријаве модела за искоришћавање, рок првенства биће онај који је утврђен за индустријске узорке или моделе.
2) Сем тога, допуштено је да се у једној земљи пријави модел за искоришћавање са правом првенства на основу поднете пријаве патента и обратно.
Ф – Ниједна земља Уније не може одбити право првенства или пријаву патента због тога што пријавилац тражи вишеструка права првенства, чак и из различитих земаља, или због тога што нека пријава којом се тражи једно или више права првенства садржи један или више елемената који нису били обухваћени пријавом или пријавама чије се право првенства тражи, под условом, у оба случаја, да постоји јединство проналаска у смислу закона те земље.
У односу на елементе који нису обухваћени пријавом или пријавама чије се право првенства тражи, подношењем доцније пријаве заснива се право првенства под редовним условима.
Г – 1) Ако се испитивањем докаже да је патентна пријава комплексна, подносилац пријаве може је поделити на известан број одељених пријава, задржавајући као датум сваке од њих датум првобитне пријаве, и ако има основа, повластицу права првенства.
2) Пријавилац ће такође моћи, по сопственој иницијативи, поделити пријаву патента, задржавајући као датум сваке одељене пријаве датум првобитне пријаве и, ако има основа, повластицу права првенства. Свака земља Уније моћи ће одредити услове под којима се ова подела може одобрити.
Х – Право првенства се не може одбити због тога што се извесни елементи проналаска, за које се захтева право првенства, не налазе у захтевима формулисаним у пријави у земљи порекла, ако се из свих саставних делова пријаве ови елементи могу на јасан начин открити.
И – 1) Пријавама проналазачких сведочанстава поднетим у земљи у којој пријавиоци имају право, по своме избору, да траже било патент било проналазачко сведочанство, стицаће се право првенства установљено овим чланом под истим условима као пријавама патената.
2) У земљи у којој пријавиоци имају право, по своме избору, да траже било патент било проналазачко сведочанство, пријавилац проналазачког сведочанства уживаће, према одредбама овог члана које се примењују на пријаве патената, право првенства засновано подношењем пријаве патента, модела за искоришћавање или проналазачког сведочанства.
Члан 4[u1]bis
1) Патенти тражени од стране припадника Уније у разним земљама Уније, независни су од патената добијених за исти проналазак у другим земљама, које припадају или не припадају Унији.
2) Ова се одредба има разумети у потпуном смислу, тј. тако да су патенти тражени у року права првенства независни, како у погледу узрока поништавања и губљења важности, тако и у погледу нормалног трајања.
3) Она се примењује на све постојеће патенте у тренутку њеног ступања на снагу.
4) Исто то важи у случају приступа нових земаља за постојеће патенте обе стране у време тог приступања.
5) Патенти добијени са повластицом права првенства уживаће, у различитим земљама Уније, трајање једнако трајању које би уживали да су били затражени или издати без повластице права првенства.
Члан 4[u2]ter
Проналазач има право да као такав буде назначен у патенту.
Члан 4[u3]quater
Издавање патента неће се моћи одбити и патент се неће моћи поништити зато што је продаја производа заштићеног патентом или добијеног заштићеним поступком подвргнута забранама или ограничењима који проистичу из националног законодавства.
Члан 5
А – 1) Увожење предмета израђених у једној или другој земљи Уније, од стране власника патента, у земљу у којој је патент издат, не повлачи губитак права.
2) Свака од земаља Уније има могућност да прибегне потребним законским мерама којима се предвиђа давање принудних лиценци, да би спречила злоупотребе које би могле настати употребом искључивог права датог патентом, на пример неискоришћавањем.
3) Одузимање патента неће се моћи предвидети, сем у случају када давање принудних лиценци не би било довољно да се спрече ове злоупотребе. Никакав захтев за одузимање или за опозивање патента не може се поднети пре истека две године, рачунајући од давања прве принудне лиценце.
4) Давање принудне лиценце не може се тражити због неискоришћавања или недовољног искоришћавања пре истека рока од четири године, рачунајући од подношења пријаве патента, или од три године рачунајући од издавања патента, с тим да се има применити онај рок који доцније истиче; она ће се одбити ако носилац патента своје нискоришћавање оправда законским разлозима. Таква принудна лиценца неће бити искључива и неће се моћи пренети на другога, чак ни у виду подлиценце, сем са делом предузећа или трговачког фонда (фонд де цоммерце) у коме се ова лиценца користи.
5) Одредбе које претходе примењиваће се, под условом неопходних измена, на моделе за искоришћавање.
В – Заштита индустријских узорака и модела не може бити погођена никаквим престанком, било услед неискоришћавања, било услед увоза предмета који су исти као и заштићени предмети.
Ц – 1) Ако је у некој земљи употреба регистрованог жига обавезна, регистровање може бити поништено само после једног правичног рока и ако заинтересовани не оправда узроке свог нерада.
2) Употреба фабричког или трговачког жига од стране власника, у изгледу који се по елементима који не мењају дистинктивни карактер жига разликује од изгледа у коме је он био регистрован у једној од земаља Уније, неће имати за последицу поништај његовог регистровања, нити ће умањити заштиту која је жигу одобрена.
3) Истовремена употреба истог жига на истоветним или сличним производима, од стране индустријских или трговинских предузећа која се сматрају као сувласници жига према одредбама националног законодавства земље у којој се тражи заштита, неће спречити регистровање нити ће на било који начин умањити заштиту одобрену за такав жиг ма у којој земљи Уније, само ако таква употреба не буде имала то дејство да доводи јавност у заблуду, и ако није противна јавном интересу.
Д – За признање права неће се захтевати никакав знак нити забелешка патента, модела за искоришћавање, регистрације фабричког или трговачког жига или пријаве индустријског узорка или модела.
Члан 5[u1]bis
1) Један накнадни рок, који треба да буде најмање од шест месеци, даће се за плаћање такса предвиђених за одржавање права индустријске својине, уз доплату накнадне таксе, ако национално законодавство захтева такву таксу.
2) Земље Уније могу предвидети повраћај патената који су престали да важе због неплаћања такса.
Члан 5[u2]ter
У свакој од земаља Уније неће се сматрати да наноси повреду правима носиоца патента:
1) употреба средстава, која су предмет његовог патента, на бродовима других земаља Уније, у трупу брода, у машинама, опреми, апаратима и другим приборима, кад би ти бродови продрли привремено или случајно у воде дотичне земље, под условом да та средства буду ту употребљена искључиво за потребе брода;
2) употреба средстава, која чине предмет патента, у конструкцијама или функционисању направа за кретање кроз ваздух или по земљи других земаља Уније, или приборима ових апарата, када би ови продрли привремено или случајно у ову земљу.
Члан 5[u3]quater
Кад се неки производ увезе у земљу Уније у којој постоји патент којим се штити поступак за производњу овог производа, према овом производу носилац патента имаће сва права која му, на основу заштићеног поступка, обезбеђује законодавство земље увоза у односу на производе израђене у самој тој земљи.
Члан 5[u4]quinquies
Индустријски узорци и модели биће заштићени у свима земљама Уније.
Члан 6
1) Услове пријављивања и регистровања фабричких или трговачких жигова одредиће свака земља својим националним законодавством.
2) Међутим, жиг који припадник једне земље Уније пријави у било којој земљи Уније, неће се моћи одбити или поништити само из разлога што није био пријављен, регистрован или обновљен у земљи порекла.
3) Жиг који је правилно регистрован у некој земљи Уније сматраће се независним од жигова регистрованих у другим земљама Уније, подразумевајући и земљу порекла.
Члан 6[u1]bis
1) Земље Уније обавезује се да, било по званичној дужности, ако законодавство земље то допушта, било на тражење заинтересованог, одбију или пониште регистровање и забране употребу фабричког или трговачког жига који представља репродукцију, потраживање или превод, тако извршен да може створити пометњу са неким жигом који би надлежна власт земље регистровања или употребе сматрала да је у тој земљи несумњиво познат као жиг лица које ужива право да се користи овом конвенцијом и употребљава се за истоветне или сличне производе. На исти начин поступиће се и ако битни део жига представља репродукцију једног таквог жига који је несумњиво познат или подражавање које може створити пометњу са овим жигом.
2) Један најкраћи рок од пет година, рачунајући од дана регистровања, треба да се да за тражење брисања таквог жига. Земље Уније могу предвидети један рок у коме се забрана употребе мора тражити.
3) Неће се одређивати рок за тражење брисања или забране употребе жигова регистрованих или употребљаваних злонамерно.
Члан 6[u2]ter
1) а) Земље Уније сагласне су да у помањкању дозволе надлежних власти, одбију или пониште регистровање и да забране, пригодним средствима, употребу било под видом фабричких или трговачких жигова, било као саставне делове ових жигова, грбова, застава и других државних амблема земаља Уније, званичних знакова и пунцева за контролу и гаранцију, које су оне усвојиле, као и свако подржавање у хералдичком погледу.
б) Одредбе горње тачке а) примењују се такође на грбове, заставе и друге амблеме, скраћенице или називе међународних међудржавних организација чији су чланови једна или више земаља Уније, изузимајући грбове, заставе и друге амблеме, скраћенице или називе који су већ били предмет важећих међудржавних споразума намењених обезбеђивању њихове заштите.
ц) Ниједна земља Уније неће бити обавезна да одредбе наведене под горњом тачком б) примени на штету носилаца права стечених добронамерно, пре ступања на снагу ове конвенције у тој земљи. Земље Уније нису обавезне да примене ове одредбе када употреба или регистровање из горње тачке а) није такве природе да јавност наведе на мисао да постоји нека веза између организације у питању и грбова, застава, амблема, скраћеница или назива, или пак када није вероватно да је ова употреба или ово регистровање такво да јавност може довести у заблуду о постојању неке везе између корисника и организације.
2) Забрана званичних знакова и пунцева за контролу или гаранцију примењиваће се само у случајевима где би жигови, који би их садржавали, били намењени да буду употребљавани на роби исте врсте или сличне врсте.
3) а) За примену ових одредаба земље Уније пристају да доставе једна другој, преко Међународног бироа, списак државних амблема, званичних знакова и пунцева за контролу и гаранцију, које оне желе или ће желети да ставе, неограничено или у извесним границама, под заштиту овога члана, као и сваке наредне измене извршене у овом списку. Свака земља Уније ставиће на време на располагање јавност достављене листе.
Ово саопштење, међутим, није обавезно када су у питању државне заставе.
б) Одредбе тачке б) става 1. овог члана примењују се само на грбове, заставе и друге амблеме, скраћенице или називе међународних међудржавних организација, које су ове организације саопштиле земљама Уније преко Међународног бироа.
4) Свака земља Уније моћи ће, у року од дванаест месеци од пријема нотификације, доставити заинтересованој земљи или међународној међудржавној организацији, преко Међународног бироа, своје евентуалне примедбе.
5) За државне заставе мере предвиђене у горњем ставу 1. примениће се само на жигове регистроване после 6. новембра 1925. године.
6) Што се тиче осталих државних амблема, сем застава, званичних знакова и пунцева земаља Уније и грбова, застава и других амблема, скраћеница или назива међународних међудржавних организација, ове одредбе биће примењене само на жигове регистроване за време више од два месеца после пријема саопштења предвиђеног у горњем ставу 3.
7) У случају зле намере, земље ће имати могућност да избришу чак и жигове регистроване пре 6. новембра 1925. године уколико садрже државне амблеме, знакове и пунцеве.
8) Држављани сваке земље који су били овлашћени да употребљавају државне амблеме, знакове и пунцеве своје земље, моћи ће да их употребљавају чак и ако имају сличности са онима из неке друге земље.
9) Земље Уније обавезују се да забране у трговини недопуштену употребу државних грбова других земаља Уније, кад би ова употреба била такве природе да доводи у заблуду о пореклу производа.
10) Претходне одредбе не спречавају земље да одбију или обеснаже, применом тачке 3. одељка Б члана 6qуинqуиес, жигове који садрже, без допуштења, грбове, заставе и друге државне амблеме или званичне знакове и пунцеве усвојене од стране једне земље Уније, као и дистинктивне знаке међународних међудржавних организација наведених у горњем ставу 1.
Члан 6[u3]quater
1) Кад је, сходно законодавству неке земље Уније, пренос жига пуноправан само ако се изврши истовремено и пренос предузећа или трговачког фонда (фондс де цоммерце) коме жиг припада, довољно је, да би се признала његова важност, да део предузећа или трговачког фонда који се налази у тој земљи буде пренет на цесионара са искључивим правом да у њему израђује или продаје производе на које се ставља пренети жиг.
2) Ова одредба не обавезује земље Уније да сматрају као важећи онај пренос сваког жига чија би употреба од стране цесионара била у ствари таква да доводи у заблуду јавност, нарочито у погледу порекла, врсте или битних квалитета производа на које се жиг ставља.
Члан 6[u4]quinquiquies
А – 1) Сваки фабрички или трговачки жиг правилно регистрован у земљи порекла моћи ће да се пријави и заштити онакав какав је у осталим земљама Уније под условима наведеним у овом члану. Пре него што приступе коначном регистровању, ове земље моћи ће захтевати подношење уверења о регистровању у земљи порекла, издато од надлежне власти. Никаква потврда неће се тражити за то уверење.
2) Сматраће се као земља порекла она земља Уније, у којој пријавилац има озбиљно и стварно индустријско или трговинско предузеће, а ако нема таквог предузећа у Унији, земља Уније у којој он има своје пребивалиште, а ако нема своје пребивалиште у Унији, земља његовог држављанства у случају да је он припадник једне од земаља Уније.
Б – Неће моћи да се одбије регистрација нити поништај фабричког или трговачког жига из овог члана, изузев у овим случајевима:
1) када су такве природе да могу нашкодити стеченим правима трећих лица у земљи у којој се заштита тражи;
2) када су без икакве дистинктивне особине или искључиво састављени од знакова или обележја која би могла послужити у трговини да означе врсту, квалитет, количину, намену, вредност, место порекла производа или време произвођења, или који су постали уобичајени у обичном говору или у редовним и сталним навикама трговине земље где је заштита тражена;
3) када су противни моралу или јавном поретку, а нарочито они који могу преварити јавност. Утврђено је да се један жиг неће сматрати као противан јавном поретку из јединог разлога што не одговара некој одредби законодавства о жиговима, изузимајући случај кад се и сама та одредба тиче јавног поретка.
При свему овом имаће се у виду промена члана 10бис.
Ц – 1) Да би се оценило да ли је жиг подобан за заштиту узеће се уобзир све стварне околности, а нарочито трајање употребе жига.
2) Не могу бити одбијени у осталим земљама Уније фабрички или трговачки жигови из јединог разлога што се од жигова, заштићених у земљи порекла, разликују само по елементима који не мењају њихову дистинктивну особину и не вређају идентичност жигова у оном облику у коме су били регистровани у поменутој земљи порекла.
Д – Нико се неће моћи користити одредбама овог члана, ако жиг чију заштиту тражи није регистрован у земљи порекла.
Е – Међутим, ни у ком случају обнављање регистровања једног жига у земљи порекла неће повући собом обавезу да се обнови регистровање у другим земљама Уније у којима би тај жиг био регистрован.
Ф – Повластица права првенства остаје стечена за жигове пријављене у року из члана 4. чак кад би регистровање у земљи порекла наступило тек после истека тога рока.
Члан 6[u5]sexies
Земље Уније обавезују се да штите услужне жигове. Оне не морају предвидети регистровање ових жигова.
Члан 6[u6]septies
1) Ако представник или заступник онога који је носилац права на жиг у једној земљи Уније тражи, без овлашћења овог носиоца права, регистровање тога жига на своје име, у једној или више ових земаља, носилац права може се успротивити траженом регистровању или тражити брисање жига, односно, ако закон земље то допушта, пренос овога регистровања на своје име, уколико овај представник или заступник не оправда своје поступке.
2) Носилац права на жиг имаће право да се успротиви употреби свога жига од стране свога представника или заступника, под условима из горњег става 1. ако није дао своје овлашћење за ову употребу.
3) Национална законодавства могу предвидети правичан рок у коме носилац права на жиг мора затражити своја права предвиђена овим чланом.
Члан 7
Природа производа на који се фабрички или трговачки жиг ставља, ни у ком случају не може сметати регистровању жига.
Члан 7[u1]bis
1) Земље Уније се обавезују да региструју и да заштите колективне жигове, који припадају удружењима чије се постојање не противи закону земље порекла па и онда ако та удружења немају трговинског или индустријског предузећа.
2) Свака ће земља одредити посебне услове под којима ће се штитити колективни жиг и она може одбити заштиту ако је такав жиг противан јавном интересу.
3) Међутим, заштита тих жигова не може се одрећи ниједном удружењу чије се постојање не противи закону земље порекла, због тога што оно нема предузећа у земљи у којој се тражи заштита или што није установљено сходно законодавству те земље.
Члан 8
Трговачко име биће заштићено у свим земљама Уније, без обавезе пријављивања или регистровања, било да оно сачињава или не сачињава део неког фабричког или трговачког жига.
Члан 9
1) Сваки производ који носи бесправно један фабрички или трговачки жиг, или једно трговачко име, биће узапћен при увозу у оним земљама Уније у којима овај жиг или ово трговачко име имају право на законску заштиту.
2) Исто тако, узапћење ће се извршити у земљи у којој је бесправно стављање жига или имена извршено или у земљи у коју производ буде увезен.
3) Узапћење ће се вршити на захтев било јавног тужиоца, било ма које друге надлежне власти, било једне заинтересоване стране, физичког или правног лица, према унутрашњем законодавству сваке земље.
4) Власти нису обавезне да изврше узапћење у случају транзита.
5) Ако законодавство једне земље не усваја узапћење при увозу, узапћење ће бити замењено забраном увоза, или узапћењем у унутрашњости земље.
6) Ако законодавство једне земље не усваја ни узапћење при увозу, ни забрану увоза, ни узапћење у унутрашњости земље, а у очекивању да ће се то законодавство сходно изменити, ове ће мере бити замењене начинима и средствима које закон дотичне земље обезбеђује у сличном случају својим држављанима.
Члан 10
1) Одредбе претходног члана примениће се у случају непосредне или посредне употребе неке лажне ознаке која се односи на порекло производа или идентитет произвођача, фабриканта или трговца.
2) Сматраће се у сваком случају као заинтересована страна, и то било физичко или правно лице, сваки произвођач, фабрикант или трговац, који учествује у производњи, фабрикацији или трговини тога производа, и који је настањен, било у месту лажно назначеном као место порекла, било у околини у којој се то место налази, било у лажно означеној земљи, било у земљи у којој је употребљена лажна ознака порекла.
Члан 10[u1]bis
1) Земље Уније обавезују се да осигурају припадницима Уније једну стварну заштиту против нелојалне конкуренције.
2) Акт нелојалне конкуренције представља сваки акт конкуренције, који је противан поштеним обичајима у индустрији или трговини.
3) Треба забранити нарочито:
1) било каква дела која по својој природи могу створити забуну, ма којим средством, са предузећем, производима или индустријском односно трговинском делатношћу једног конкурента;
2) лажне примедбе, при вођењу трговине, такве природе да дискредитују предузеће, производе или индустријску односно трговинску делатност једног конкурента;
3) ознаке или наводе чија употреба у трговини може довести јавност у заблуду о пореклу, начину производње, особинама, погодностима за употребу или количини робе.
Члан 10[u2]ter
1) Земље Уније обавезују се да припадницима других земаља Уније осигурају одговарајућа законска средства за успешно сузбијање свих аката о којима се говори у чл. 9, 10. и 10бис.
2) Осим тога, оне се обавезују да предвиде мере које би омогућиле синдикатима и удружењима која представљају заинтересоване индустријалце, произвођаче или трговце, и чије постојање није противно законима њихове земље, да поведу спор код суда или код надлежних административних власти, у циљу сузбијања дела предвиђених чл. 9, 10. и 10бис у границама у којима закон земље где је заштита тражена то допушта синдикатима и удружењима те земље.
Члан 11
1) Земље Уније даваће, према свом унутрашњем законодавству, привремену заштиту проналасцима подобним за патентирање, моделима за искоришћавање, индустријским узорцима и моделима, као и фабричким и трговачким жиговима за производе који буду приказивани на међународним изложбама, званичним или званично признатим, организованим на територији једне од њих.
2) Ова привремена заштита неће продужити рокове члана 4. Ако се доцније позива на право првенства, администрација сваке земље моћи ће да рачуна да рок тече од датума уношења производа на изложбу.
3) Свака земља моћи ће да тражи, као доказ о истоветности изложеног предмета и датуму уношења, уверења која буде сматрала потребним.
Члан 12
1) Свака земља Уније обавезује се да установи посебну управу за индустријску својину и централу за обавештење јавности о патентима, моделима за искоришћавање, индустријским узорцима или моделима и фабричким или трговачким жиговима.
2) Ова ће управа издавати један званични периодични лист. Она ће објављивати редовно:
а) имена носилаца одобрених патената, са кратким означењем заштићених проналазака;
б) репродукције регистрованих жигова.
Члан 13
1) а) Унија има скупштину састављену од земаља Уније везаних чл. 13. до 17.
б) Владу сваке земље представља један изасланик, коме могу помагати заменици, саветници и стручњаци.
ц) Трошкове сваког изасланства сноси влада која га је наименовала.
2) а) Скупштина:
и) расправља о свим питањима која се тичу одржавања и развоја Уније, као и примене ове конвенције;
ии) даје Међународном бироу за интелектуалну својину (у даљем тексту: Међународни биро) предвиђеном у Конвенцији о оснивању Светске организације за интелектуалну својину (у даљем тексту: Организација) упутства за припремање конференција за ревизију, водећи брижљиво рачуна о примедбама земаља Уније које нису везане чл. 13. до 17.
иии) испитује и одобрава извештаје и делатности генералног директора Организације који се односе на Унију и даје му сва корисна упутства по питањима из надлежности Уније;
ив) бира чланове Извршног одбора Скупштине;
в) испитује и одобрава извештаје и рад свог Извршног одбора и даје му упутства;
ви) доноси програм, усваја двогодишњи буџет Уније и одобрава њене завршне рачуне;
вии) усваја финансијски правилник Уније;
виии) образује одборе стручњака и радне групе које сматра корисним ради остваривања задатака Уније;
иx) одлучује које земље које нису чланице Уније и које међувладине и међународне невладине организације могу присуствовати њеним састанцима у својству посматрача;
x) усваја измене чл. 13. до 17;
xи) предузима све друго што је погодно за постизање задатака Уније;
xии) обавља све друге послове који проистичу из ове конвенције;
xиии) извршава, под условом да их прихвата, права која су јој поверена Конвенцијом о оснивању Организације.
б) По питањима за која су заинтересоване подједнако и друге Уније којима управља Организација, Скупштина одлучује пошто се упозна са мишљењем Координационог одбора Организације.
3) а) Изузев у случају из подстава б), један изасланик може представљати само једну земљу.
б) Земље Уније које су посебним споразумом образовале заједничку управу, која за сваку од њих има обележје посебне националне службе за индустријску својину из члана 12, може у току расправљања скупно представљати само једна од њих.
4) а) Свака земља чланица Скупштине располаже једним гласом.
б) Кворум сачињава половина земаља чланица Скупштине.
ц) И поред одредаба подстава б), ако, у току појединог заседања, број представљених земаља буде мањи од половине али једнак или већи од трећине чланова Скупштине, ова ће моћи да доноси одлуке; међутим, одлуке Скупштине, изузев оних које се тичу поступка, постаће извршне тек када се испуне ниже наведени услови. Међународни биро саопштаваће ове одлуке земљама чланицама Скупштине које нису биле представљене, позивајући их да се писмено изјасне, у року од три месеца од дана овог саопштења, да ли дају свој глас или се уздржавају. Ако по истеку овога рока број земаља које су на тај начин дале свој глас или су се уздржале, буде најмање једнак број земаља које су недостајале да би се постигао кворум у току састанка, ове одлуке постаће извршне под условом да је истовремено постигнута потребна већина.
д) Са изузетком предвиђеним одредбама члана 17. став 2, одлуке Скупштине доносе се већином од две трећине датих гласова.
е) Уздржавање се не сматра као глас.
5) а) Изузев у случају из подстава б), један изасланик може гласати само у име своје земље.
б) Земље Уније из става 3. под б) настојаће, по правилу, да их на састанцима Скупштине представљају њихова сопствена изасланства. Међутим, ако, због изузетних разлога, једну од тих земаља не може да представља њено сопствено изасланство, она може овластити изасланство неке друге од ових земаља да може гласати у њено име, с тим што једно изасланство на основу овлашћења може гласати само за једну земљу. Свако овлашћење у ту сврху мора бити у акту потписаном од стране шефа државе или надлежног министра.
6) Земље Уније које нису чланице Скупштине присуствују њеним састанцима у својству посматрача.
7) а) Скупштина се састаје на редовно заседање једном у две године, на позив генералног директора и, сем у изузетним случајевима, у исто време и на истоме месту као Генерална скупштина Организације.
б) Скупштина се састаје на ванредно заседање на позив генералног директора, а на захтев Извршног одбора или на захтев једне четвртине земаља чланица Скупштине.
8) Скупштина усваја свој пословник.
Члан 14
1) Скупштина има Изврши одбор.
2) а) Извршни одбор образован је од земаља које изабере Скупштина међу својим чланицама. Осим тога, земља на чијој је територији седиште Организације располаже, еx оффицио, једним седиштем у Одбору, сем у случају предвиђеном у члану 16. став 7. под б)
б) Владу сваке земље чланице Извршног одбора представља један изасланик, коме могу помагати заменици, саветници и стручњаци.
ц) Трошкове сваког изасланства сноси влада која га је наименовала.
3) Број земаља чланица Извршног одбора једнак је четвртини броја земаља чланица Скупштине. При обрачунавању седишта која се имају одредити, остатак после деобе са четири не узима се у обзир.
4) Приликом бирања чланова Извршног одбора, Скупштина води рачуна о правичној географској расподели и неопходности да све земље чланице посебних аранжмана, установљених у вези са Унијом, буду међу земљама које образују Извршни одбор.
5) а) Чланови Извршног одбора обављају своје дужности од затварања састанка Скупштине на коме су изабрани до краја наредног редовног заседања Скупштине.
б) Чланови Извршног одбора могу се поново бирати, али највише две трећине између њих.
ц) Скупштина прописује начин избора и евентуалног поновног избора чланова Извршног одбора.
6) а) Извршни одбор:
и) припрема нацрт дневног реда Скупштине;
ии) подноси Скупштини предлоге у вези са нацртима програма и двогодишњег буџета Уније које је припремио генерални директор;
иии) (брисана)
ив) подноси Скупштини, са одговарајућим напоменама, повремене извештаје генералног директора и годишње извештаје о прегледу рачуна;
в) предузима све корисне мере да генерални директор изврши програм Уније, сходно одлукама Скупштине и водећи рачуна о околностима насталим између два редовна састанка ове Скупштине;
ви) обавља све друге дужности које су му додељене у оквиру ове конвенције.
б) По питањима за која су подједнако заинтересоване и друге уније којима управља Организација, Извршни одбор одлучује пошто се упозна са мишљењем Координационог одбора Организације.
7) а) Извршни одбор се састаје на редовно заседање једном годишње, на позив генералног директора, по могућству у исто време и на истом месту као Координациони одбор Организације.
б) Извршни одбор се састаје на ванредно заседање на позив генералног директора, било по његовој иницијативи, било на захтев свога председника или једне четвртине својих чланова.
8) а) Свака земља чланица Извршног одбора располаже једним гласом.
б) Кворум сачињава половина земаља чланица Извршног одбора.
ц) Одлуке се доносе простом већином датих гласова.
д) Уздржавање се не сматра као глас.
е) Један изасланик може представљати само једну земљу и може гласати само у њено име.
9) Земље Уније које нису чланице Извршног одбора присуствују његовим састанцима у својству посматрача.
10) Извршни комитет усваја свој пословник.
Члан 15
1) а) Управне послове Уније обавља Међународни биро, који наслеђује Биро Уније уједињен са Бироом Уније основаним Међународном конвенцијом за заштиту књижевних и уметничких дела.
б) Међународни биро нарочито обавља послове секретаријата разних органа Уније.
ц) Генерални директор Организације највиши је функционер Уније и представља је.
2) Међународни биро прикупља и објављује обавештења о заштити индустријске својине. Свака земља Уније саопштава Међународном бироу, што је пре могуће, текст сваког новог закона као и све званичне текстове који се тичу заштите индустријске својине. Она такође снабдева Међународни биро свим издањима својих служби надлежних за област индустријске својине која су у непосредној вези са заштитом индустријске својине, а за која Међународни биро сматра да су важни за његов рад.
3) Међународни биро објављује месечни часопис.
4) Свакој земљи Уније Међународни биро даје, на њено тражење, обавештења по питањима у вези са заштитом индустријске својине.
5) Међународни биро бави се проучавањима и пружа услуге намењене олакшавању заштите индустријске својине.
6) Генерални директор и лица која он одреди учествују, без права гласа, на свим заседањима Скупштине, Извршног одбора и сваког другог одбора стручњака или радне групе. Генерални директор или једно лице које он одреди по службеној дужности је секретар ових органа.
7) а) Према упутствима Скупштине, а у сарадњи са Извршним одбором, Међународни биро припрема конференције за ревизију одредаба Конвенције, осим чл. 13. до 17.
б) О припремању конференције за ревизију Међународни биро може се саветовати са међувладиним и међународним невладиним организацијама.
ц) Генерални директор и лица која он одреди учествују, без права гласа, у расправљањима на овим конференцијама.
8) Међународни биро обавља и све друге дужности које су му додељене.
Члан 16
1) а) Унија има свој буџет.
б) Буџет Уније обухвата сопствене приходе и издатке Уније, њен допринос буџету заједничких издатака уније, као и, у случају потребе, износ стављен на располагање буџету Конференције Организације.
ц) Као заједнички издаци Уније сматрају се издаци који не припадају искључиво Унији, већ такође једној или више других унија којима управља Организација. Учешће Уније у овим заједничким издацима сразмерно је користи коју ови издаци за њу представљају.
2) Приликом доношења буџета Уније води се брига о потребама сарадње са буџетима других унија којима управља Организација.
3) Буџет Уније финансира се из следећих извора:
и) доприноса земаља Уније;
ии) такса и износа који се дугују за услуге које пружа Међународни биро у име Уније;
иии) прихода од продаје издања Међународног бироа која се односе на Унију и права која потичу од ових издања;
ив) поклона, завештања и субвенција;
в) закупнина, камата и разних других прихода.
4) а) Да би се одредио део доприноса буџету сваке земље Уније, она се сврстава у једну класу и плаћа своје годишње доприносе на основу извесног броја јединица утврђених као што следује:
| Класа I |
25 |
| Класа II |
20 |
| Класа III |
15 |
| Класа IV |
10 |
| Класа V |
5 |
| Класа VI |
3 |
| Класа VII |
1 |
б) Уколико то није учинила раније, у тренутку депоновања свог инструмента ратификације или приступа свака земља означује класу у коју жели да буде сврстана. Она може променити класу. Ако изабере нижу класу, земља треба то да саопшти Скупштини на једном од њених редовних заседања. Оваква промена ступа на снагу почетком године која следује овом заседању.
ц) Годишњи допринос сваке земље састоји се од износа који је, у односу на укупни збир годишњих доприноса свих земаља буџету Уније, једнак односу броја јединица класе у коју је она сврстана према укупном броју јединица свих земаља.
д) Доприноси се намирују на дан првог јануара сваке године.
е) Земља која је у задоцњењу са плаћањем својих доприноса не може уживати своје право гласа ни у једном органу Уније у коме је чланица, уколико је износ њенога заостатка једнак или већи од доприноса које дугује за две потпуне протекле године. Међутим, та земља може бити овлашћена да задржи уживање свога права гласа у оквиру тог органа толико дуго док тај орган сматра да је задоцњење проистекло од изузетних и неизбежних околности.
ф) Уколико буџет не би био усвојен пре почетка нове буџетске године, продужиће се буџет претходне године, на начине предвиђене у финансијском правилнику.
5) Висину таксе и износе који се дугују за услуге које пружа Међународни биро у име Уније, одређује генерални директор који о томе подноси извештај Скупштини и Извршном одбору.
6) а) Унија располаже обртним фондом који се образује од јединствене уплате сваке земље Уније. Ако фонд постане недовољан, Скупштина одлучује о његовом повећању.
б) Износ почетке уплате сваке земље у наведени фонд или њено учешће у његовом повећању сразмерно је доприносу те земље за годину у току које се фонд оснива или одлучује о повећању.
ц) Скупштина прописује сразмеру и начине уплата на предлог генералног директора, а после примљеног извештаја Координационог одбора Организације.
7) а) У споразуму о седишту, закљученом са земљом на чијој територији Организација има своје седиште, предвиђа се да ова земља даје авансе уколико би обртни фонд био недовољан. Износ ових аванса и услови под којима се одобравају предмет су, у сваком посебном случају, одвојених споразума између земље у питању и Организације. Све док је обавезна да оборава авансе, ова земља располаже једним седиштем еx оффицио у Извршном одбору.
б) Земља из подстава а) и Организација имају, свака за себе, право да откажу обавезу одобравања аванса, путем писменог саопштења. Отказ ступа на снагу три године после краја године у којој је био саопштен.
8) Оверавање рачуна обављају, на начине предвиђене финансијским правилником, једна или више земаља Уније или спољни контролори који, са њиховим пристанком, именује Скупштина.
Члан 17
1) Предлоге за измену чл. 13, 14, 15, 16. и овог члана може поднети свака земља чланица Скупштине, Извршни одбор или генерални директор. Овај последњи саопштава ове предлоге земљама чланицама Скупштине најмање шест месеци пре него што ће они бити Скупштини поднети на испитивање.
2) Сваку измену чланова из става 1. усваја Скупштина. За усвајање потребна је већина од три четвртине датих гласова; међутим, за сваку измену члана 13. и овог става потребна је већина од четири петине датих гласова.
3) Свака измена чланова из става 1. ступа на снагу месец дана од дана када генерални директор прими од три четвртине земаља које су биле чланице Скупштине у тренутку када је измена усвојена, писмена саопштења о прихватању, учињена у сагласности са њиховим одговарајућим уставним прописима. Свака тако усвојена измена ових чланова обавезује све земље које су чланице Скупштине у тренутку када измена ступа на снагу или које доцније постану чланице; међутим, свака измена којом се повећавају финансијске обавезе земаља Уније обавезује само оне међу њима које су саопштиле своје прихватање ове измене.
Члан 18
1) Ова конвенција биће подвргнута ревизијама ради уношења побољшања такве природе која ће усавршавати систем Уније.
2) Због тога одржаваће се конференције, наизменично, у једној од земаља Уније између изасланика ових земаља.
3) За измене чл. 13. до 17. важе одредбе члана 17.
Члан 19
Подразумева се да земље Уније задржавају за себе право да закључују одвојено, међу собом, посебне споразуме за заштиту индустријске својине, уколико ти споразуми не би били противни одредбама ове конвенције.
Члан 20
1) а) Свака земља Уније која је потписала овај акт може га ратификовати, а ако га није потписала може му приступити. Инструменти ратификације и приступа депонују се код генералног директора.
б) Свака земља Уније може изјавити у своме инструменту ратификације или приступа, да се њена ратификација односно приступ не примењују на:
и) чл. 1. до 12. или
ии) чл. 13. до 17.
ц) Свака земља Уније која, сходно подставу б), изузме од дејства своје ратификације или свога приступа једну од две групе чланова из тог подстава може, у сваком доцнијем тренутку, изјавити да проширује дејство своје ратификације или свога приступа на ову групу чланова. Оваква изјава депонује се код генералног директора.
2) а) У односу на десет првих земаља Уније које су депоновале своје инструменте ратификације или приступа без декларације коју допушта став 1. под б) и), чл. 1. до 12. ступају на снагу три месеца по депоновању десетог од ових инструмената ратификације или приступа.
б) У односу на десет првих земаља Уније које су депоновале своје инструменте ратификације или приступа без декларације коју допушта став 1. под б) ии), чл. 13. до 17. ступају на снагу три месеца по депоновању десетог од ових инструмената ратификације или приступа.
ц) Под резервом почетног ступања на снагу, сходно одредбама подстава а) и б), свака од две групе чланова из става 1. под б) и) и ии), а под резервом одредаба става 1. под б), чл. 1. до 17. ступају на снагу у односу на сваку земљу Уније, сем оних из подстава а) и б), која депонује инструмент ратификације или приступа, као и у односу на сваку земљу Уније која депонује изјаву примењујући став 1. под ц), три месеца после датума саопштења, од стране генералног директора, о таквом депоновању, сем уколико у самоме инструменту или депонованој изјави није означен неки доцнији датум. У овом последњем случају, овај акт ступа на снагу у односу на ову земљу на дан тако означен.
3) У односу на сваку земљу Уније која депонује инструмент ратификације или приступа, чл. 18. до 30. ступају на снагу првог дана када једна, било која, од група чланова из става 1. тачка б) ступи на снагу у односу на ту земљу сходно ставу 2. тач. а), б) или ц).
Члан 21
1) Свака земља ван Уније може приступити овом акту и тако постати чланица Уније. Инструменти приступа депонују се код генералног директора.
2) а) У односу на сваку земљу ван Уније која је депоновала свој инструмент приступа на месец дана или више пре дана ступања на снагу одредаба овога акта, он ступа на снагу на дан када су одредбе по први пут ступиле на снагу применом члана 20. став 2) под а) или б), сем ако у инструменту приступа није означен неки доцнији датум; међутим:
и) ако чл. 1. до 12. до тога дана нису ступили на снагу, ова земља биће везана, у току прелазног раздобља пре ступања на снагу ових одредаба, уместо њих, одредбама чл. 1. до 12. Лисабонског акта;
ии) ако чл. 13. до 17. до тога дана нису ступили на снагу, ова земља биће везана, у току прелазног раздобља пре ступања на снагу ових одредаба, уместо њих, чл. 13. и 14. ст. 3, 4. и 5. Лисабонског акта.
Ако нека земља означи неки доњи датум у свом инструменту приступа, овај акт ступа на снагу у односу на ту земљу на тако означени дан.
б) У односу на сваку земљу ван Уније, која је депоновала свој инструмент приступа после ступања на снагу само једне групе одредаба овог акта, или дана који му претходи за мање од једног месеца, овај акт ступа на снагу, под условима предвиђеним у тачки а), три месеца после дана када је њено приступање саопштио генерални директор, сем ако у инструменту приступа није назначен неки доцнији дан. У овом последњем случају овај акт ступа на снагу у односу на ту земљу на тако означени дан.
3) У односу на сваку земљу ван Уније, која је депоновала свој инструмент приступа после дана ступања на снагу овог акта у његовој потпуности, или на мање од месец дана пре тога дана, овај акт ступа на снагу три месеца после дана када је њено приступање саопштио генерални директор, сем ако неки доцнији датум није означен у инструменту приступа. У овом последњем случају овај акт ступа на снагу у односу на ту земљу на тако означени дан.
Члан 22
Сем у случају могућих изузетака предвиђених у члану 20. став 1. тачка б) и члану 28. став 2, ратификација или приступ повлачи пуноправно пристајање на све одредбе и стицање свих предности које овај акт прописује.
Члан 23
После ступања на снагу овог акта у његовој потпуности, једна земља не може приступити ранијим актима ове конвенције.
Члан 24
1) Свака земља може у свом инструменту ратификације или приступа изјавити, или може писмено саопштити генералном директору било када доцније, да се ова конвенција примењује на све или део територија, наведених у изјави или саопштењу, за које је она одговорна у спољним односима.
2) Свака земља која је дала такву изјаву или учинила такво саопштење може, у сваком тренутку, саопштити генералном директору да се ова конвенција престаје примењивати на све или део ових територија.
3) а) Свака изјава учињена у смислу става 1. ступа на снагу истог дана као ратификација или приступ у чији инструмент је она увршћена, а свако саопштење у смислу овог става ступа на снагу три месеца после саопштења генералног директора.
б) Свако саопштење извршено у смислу става 2. ступа на снагу дванаест месеци пошто га прими генерални директор.
Члан 25
1) Свака земља уговорница ове Конвенције обавезује се да, у сагласности са својим уставом, усвоји потребне мере за обезбеђење примене ове конвенције.
2) Подразумева се да ће у тренутку када једна земља депонује свој инструмент ратификације или приступа, она бити у могућности да примењује одредбе ове конвенције у складу са својим унутрашњим законодавством.
Члан 26
1) Ова конвенција остаје на снази неограничено време.
2) Свака земља може отказати овај акт саопштењем упућеним генералном директору. Овај отказ обухвата такође отказивање свих ранијих аката, а од утицаја је само на земљу која га је дала, док конвенција остаје на снази и примењује у односу на остале земље Уније.
3) Отказ ступа на снагу годину дана после дана када је генерални директор примио саопштење.
4) Могућношћу отказа предвиђеном овим чланом не може се послужити земља пре истека рока од пет година рачунајући од дана када је постала чланица Уније.
Члан 27
1) Овај акт замењује, у односима између земаља на које се примењује, и у мери у којој се примењује, Париску конвенцију од 20. марта 1883. године и потоње ревизионе акте.
2) а) У односу на земље на које се овај акт не примењује, или се не примењује у потпуности, већ на које се примењује Лисабонски акт од 31. октобра 1958. године, овај последњи остаје на снази у целини, или уколико га овај акт не замењује у смислу става 1.
б) Исто тако, у односу на земље на које се не примењују ни овај акт, ни његови делови, нити Лисабонски акт, остаје на снази Лондонски акт од 2. јуна 1934. године у потпуности, или уколико га овај акт не замењује у смислу става 1.
ц) Исто тако, у односу на земље на које се не примењују ни овај акт, ни његови делови, нити Лисабонски акт, нити Лондонски акт, остаје на снази Хашки акт од 6. новембра 1925. године у потпуности, или уколико га овај акт не замењује у смислу става 1.
3) Земље ван Уније које постану уговорнице овог акта примењују га према свакој земљи Уније која није уговорница овога акта или која је, иако уговорница, дала изјаву предвиђену чланом 20. став 1. под б) и). Ове земље прихватају да земља Уније у питању примењује у својим односима са њима одредбе најновијег акта у коме је уговорница.
Члан 28
1) Сваки спор између две или више земаља Уније који се односи на тумачење или примену ове конвенције, а који не буде решен путем преговора, може једна било која земља у питању изнети пред Међународни суд правде путем захтева усаглашеног Статуту Суда, сем ако земље у питању не уговоре неки други начин решавања. Земља која покреће спор обавестиће Међународни биро о спору поднетом Суду; он ће о томе обавестити остале земље Уније.
2) Свака земља може, у тренутку потписивања овог акта или депоновања свога инструмента ратификације или приступа, изјавити да се не сматра везаном одредбама става 1. Што се тиче било ког спора између такве земље и других земаља Уније, неће се примењивати одредбе става 1.
3) Свака земља која је дала изјаву у смислу става 2. може је, у сваком тренутку, повући путем саопштења упућеног генералном директору.
Члан 29
1) а) Овај акт потписан је у једном једином примерку на француском језику и депонован код Владе Шведске.
б) Генерални директор, по саветовању са заинтересованим владама, саставиће службене текстове на немачком, енглеском, шпанском, италијанском, португалском и руском језику, а и на другим језицима које би Скупштина могла означити.
ц) У случају спора о тумачењу разних текстова, пуноважан је француски текст.
2) Овај акт остаје отворен за потписивање, у Стокхолму, до 13. јануара 1968. године.
3) Два преписа потписаног текста овога акта, оверена од стране Владе Шведске, генерални директор доставиће владама свих земаља Уније а, на захтев, и влади сваке друге земље.
4) Генерални директор регистроваће овај акт у Секретаријату Организације уједињених нација.
5) Генерални директор саопштава владама свих земаља Уније потписивања, депоновања инструмената ратификације или приступа и изјава које садрже ови инструменти или су учињене у смислу члана 20. став 1. тачка ц), ступање на снагу свих одредаба овог акта, саопштења о отказу и саопштења у смислу члана 24.
Члан 30
1) До ступања на дужност првог генералног директора, сматра се да се сва спомињања, у овом акту, Међународног бироа Организације или генералног директора, тичу Бироа Уније односно његовог директора.
2) Земље Уније које нису везане чл. 13. до 17. могу се у току пет година по ступању на снагу Конвенције о оснивању Организације, користити, ако то желе, правима предвиђеним чл. 13. до 17. овог акта, као да су везане овим члановима. Свака земља која жели да се користи овим правима депонује у ту сврху код генералног директора писмено саопштење, које ступа на снагу на дан његовог пријема. За ове земље сматра се да су чланице Скупштине све до истека овог периода.
3) Све дотле док све земље Уније не постану чланице Организације, Међународни биро Организације ради и као Биро Уније, а генерални директор и као директор овог Бироа.
4) Када све земље Уније постану чланице Организације, права, обавезе и имовина Бироа Уније прелазе на Међународни биро Организације.
