Pravo na naknadu štete u javnom prevozu

Svako jutro ista scena. Čekate prevoz, a on kasni. Kada dođe u njemu je gužva. Ušli ste u prevoz jer se na posao mora ići, a kašnjenje se ne toleriše. Metro nemamo, takva nam je crna sudbina (ono što se tako zove – nije).

Dok se vozite spokojno kroz slušalice vašeg mobilnog telefona dopire glasan zvuk sirene i udarate glavom u rukohvat. Boli vas nos iz njega curi krv. Iako nisam medicinski tehničar ili doktor, ali sa velikom sigurnošću vam mogu reći da ste nos polomili ili bar hrskavicu nagnječili. Pogotovu ako ne stoji baš u vinklu.

Šta se desilo? Postali ste učesnik saobraćajne nezgode. Možda ste za večeru luk jeli i na njega mirisali, ali svakako vaše krivice kao putnika nema. Vaše pravo je da tražite naknadu štete. Dobro, ne baš od one punije gospođe koja vam je stajala na nozi svo vreme puta, iako teorijski osnov postoji i za to, već ćete naknadu štete zahtevati od prevoznika, u ovom slučaju GSP-a.

Osim ako niste oštetili neku vrednu stvar, npr. mobilni telefon ili laptop, šteta je – nematerijalna.

Otkud vam pravo da tražite naknadu štete? Ako niste vozač verovatno ste čuli za obavezno osiguranje u saobraćaju. Pored toga što ga plaćaju vozači automobila (i proklinju), plaćaju ga i svi ostali koji nešto voze. Izuzev vozila Vojske Srbije. Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju u članu 2 kao vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju navodi:

1. osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja
2. osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima
3. osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima
4. osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima

Ako pogledate pod tačkom br. 1 – to je osnov naše priče, a naknade vaše štete. Sva vozila moraju biti osigurana. Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava, dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj. Kao što smo već pisali, ko drugome prouzrokuje štetu dužan naknaditi je.

U slučaju javnog prevoza trebalo bi utvrditi ko je vlasnik prevoznog sredstva, da li je to GSP ili privatni prevoznik koji ima ugovor sa gradom, jer su vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja (kaže dalje zakon).

Međutim, ako niste putnik u javnom prevozu u gradu, već ste putnik u bilo kom drugom vozilu javnog prevoza, po istom osnovu imate pravo na naknadu štete. Gore navedeni ugovor obavezni su da zaključe vlasnici: autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu (naš primer), autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla (organizovani prevoz radnika), autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova (organizovani prevoz dece i učenika), autobusa za prevoz turista (turistički autobusi, npr. razgledanje grada ili tur-operateri), putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i „rent-a-kar“ vozila, šinskih vozila za prevoz putnika (sudeći po slovu zakona, imamo železnicu), svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista (prvo žene i deca, a potom naknada štete), svih vrsta „rent-a-kar“ plovnih objekata gore navedenih, vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, avio-taksi), turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i „rent-a-kar“ vazduhoplova, drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti – dakle, svi.

Treba obratiti posebnu pažnju da je vlasnik prevoznog sredstva dužan da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznači podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju, a naročito naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.

Ko je putnik u javnom prevozu?

U smislu zakona, putnik u javnom prevozu je svako lice koje se nalazi u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju (tj. da se prevezu pa makar i jednu stanicu). Takođe, to su i lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju. Dakle, ako vam se nešto desi na stanici dok čekate prevoz, osnov za naknadu štete postoji. Naravno, mora postojati uzročnost. Dalje, to su lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma. Drugim rečima, tik što ste izašli iz autobusa desio se nesrećni slučaj.

Lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju, bilo da su povlašćene kategorije stanovništva ili se besplatno voze po nekom drugom osnovu, takođe imaju pravo na naknadu štete i smatraju se putnicima, osim ako im to nije radno mesto (vozač, kontrolor itd. gde imaju druga prava, ali iz radnog odnosa).

Kada smo kod besplatnog prevoza pitanje je da li se putnikom smatra i onaj koji nema kartu, tj. švercuje se? Da, jer član 15 st. 1 tačka 1 kaže da će se putnikom smatrati sva lica bez obzira da li su kupila voznu kartu, ili nisu.

Pojam putnika u javnom prevozu

Član 15

Putnici u javnom prevozu, u smislu ovog zakona, su:

1) lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;
2) lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju;
3) lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma.

Putnicima iz stava 1. ovog člana smatraju se i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.

Putnicima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju
(„Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 78/2011)

Čak i da vlasnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju ili je nad osiguravajućem društvu pokrenut postupak stečaja i nad popom ima pop: Šteta će se naplatiti iz sredstava Garantnog fonda.

Međutim, ako ste išli na posao, ili sa posla ili obavljali nešto u vezi posla (delokrug rada) ista povreda će se tretirati i kao povreda na radu pa i po tom osnovu, takođe, imate osnova za naknadu štete (i lepši nos). O tome drugom prilikom.

Putujte bezbedno.