Šta raditi prilikom saobraćajne nesreće

Na žalost, saobraćajne nesreće se dešavaju svaki dan. Bezbednost na putevima u Srbiji je uglavnom loša. Opštoj bezbednosnoj situaciji doprinose vozači, ali je čest slučaj da je da su loša signalizacija i loš put uzroci nezgoda.

Ako ste doživeli saobraćajnu nesreću prva i najvažnija stvar je da potražite pomoć lekara. Život i zdravlje su uvek na prvom mestu. U praksi se dešava da oštećeni ne oseća tegobe i misli da je sa njim sve u redu, ali se posledice nesrećnog slučaja mogu manifestovati za nekoliko dana, čak i meseci zakašnjenja.

Ako niste skrivili saobraćajnu nesreću imate pravo na naknadu štete, kako materijalnu (oštećen automobil, troškovi lečenja, izgubljena zarada itd), tako i nematerijalnu (pretrpljeni strah, naruženost, umanjenje životne sposobnosti i slično).

Naveli smo, kao prvo, da se odmah obratite za medicinsku pomoć. Sve nalaze i dalje upute čuvajte jer vam mogu poslužiti kao dokaz u postupku za naknadu štete.

Nakon toga, vi ili vama blisko lice, neka pribavi zapisnik policije o saobraćajnoj nezgodi. Iz njega će se u videti ko je za nesreću odgovoran. Prilikom sačinjavanja zapisnika bitno je da u njemu stoje sve činjenice o predmetnom događaju, naročito imena prisutnih svedoka i njihove adrese, a o tome se treba postarati na licu mesta.

Potom, ako ste nesposobni za rad, potrebno je da otvorite bolovanje, ili u slučaju da ste preduzetnik da u Agenciji za privredne registre podnesete zahtev za prekidanjem delatnosti.

U nesrećama sa težim ishodom potrebno je naknadno lečenje i terapija koju morate ispoštovati zarad vašeg dobra. Ponovićemo, svu medicinsku dokumentaciju čuvajte.

Svaka saobraćajna nezgoda je traumatično iskustvo. Trauma se može ispoljiti na više načina da li kroz noćne more, često i kroz strah od upravljanja vozilom ili vožnje u bilo kom prevoznom sredstvu. Prilikom najmanje naznake nelagodnosti obratite se psihijatru.

Potrebno je sačuvati sve račune koje ste plaćali u vezi sa postupkom lečenja. To mogu biti računi od lekova, usluge taksi prevoza, tuđa nega i pomoć i slično. Sve to može biti predmet naknade materijalnih troškova.

Ako je krivični ili prekršajni postupak protiv okrivljenog (onog koji je izazvao nesreću) u toku ili je okončan pravosnažnom presudom, ako je moguće, saznajte broj krivičnog ili prekršajnog predmeta.

Bitno je istaći da je naša preporuka da ne pokušavate preduzimati nikave pravne radnje bez advokata. Kada to kažemo, mislimo pre svega da se sami ne obraćate osiguravajućim društvima za naknadu štete, da ne prodajete automobil, havarisan ili još uvek u voznom stanju i slično.

Osiguravajuća društva, a to im je posao i osnovna delatnost, u velikom broju slučajeva traže sve načine da oštećenog neadekvatno obeštete. Čest slučaj je da osiguranje pobija osnov, tvrdi da postoji vaš doprinos prilikom nastanka štete, ili tako što će vam štetu proceniti u manjoj visini nego što stvarno jeste.

U praksi se dešava da oštećenog u saobraćajnoj nesreći zovu razne fantomske „agencije“ za naknadu štete, ili nazovi advokati koji su na volšeban način došli do vaših podataka, ali pošto ovi subjekti rade na ivici zakona ne treba sarađivati sa njima.

Postupak za naknadu štete

Dešava se da oštećeni ne želi da se tuži jer misli da će morati da se suoči sa štetnikom i da će ovaj morati da mu nadoknadi štetu iz svoje lične imovine, što će ga npr. dovesti u nepovoljan finansijski položaj. Međutim, postupak za naknadu štete je sasvim drugačiji.

 

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju

Član 2

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju (u daljem tekstu: obavezno osiguranje), u smislu ovog zakona, su:

1. osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja;
2. osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;
3. osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima;
4. osiguranje vlasnika čamaca od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

Pod vlasnikom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i korisnik ili drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima.

Osiguranjem vlasnika prevoznog sredstva od odgovornosti za štetu nanesenu trećim licima pokrivene su, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom, štete koje to prevozno sredstvo pričini trećim licima, nezavisno od toga ko upravlja prevoznim sredstvom.

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 78/2011)

 

Prilikom registracije automobila svako je dužan da zaključi Ugovor o obaveznom osiguranju od auto odgovornosti, a na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Time je vlasnik prevoznog sredstva osiguran za štetu koju pričini trećim licima, čak i ako vlasnik vozila nije u trenutku nesreće upravljao vozilom. To je neophodan uslov da postoji pravna sigurnost prilikom naknade štete, jer je osiguravač dužan da štetu nadoknadi, a ne vozač koji je izazvao nesreću (postoje zakonske pretpostavke kada se osiguravač regresira, ali o tome drugi put).

Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava iz člana 2. stav 1. ovog zakona, dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj.

Član 4, stav 1 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Sl. glasnik RS“, br. 51/2009 i 78/2011)

 

Od osiguravajućeg društva se zahteva naknada štete, sa njim se pokušava poravnanje ili, ako ne uspe mirno rešenje spora, osiguravajuće društvo je to koje je tuženo u parničnom postupku za naknadu štete.

Na koncu, osiguravajuće društvo je dužno da po pravnosnažnoj presudi plati iznos u visini koju je sud odredio u odluci.

Obaveza društva za osiguranje po osnovu obaveznog osiguranja ograničena je sumom osiguranja, odnosno osiguranom sumom važećom na dan nastanka štetnog događaja, ako ugovorom o osiguranju nije ugovorena viša suma.

Ako je počinilac saobraćajne nezgode nepoznat ili kojim slučajem nije zaključio obavezno osiguranje, šteta se može nadoknaditi iz sredstava Garantnog fonda.

Nadamo se da vam ovaj tekst nikada neće zatrebati.

Fotografija uz tekst: Viljem Henri Gudjir, „Trka kočijama kupidona“, Napuljski muzej iz arhive Muzeja u Bruklinu