Nastala je šteta? Šteta bi bilo ne naknaditi je

Šteta nije metafizički pojam, već je jasno definisana u Zakonu o obligacionim odnosima u čl. 155 kao umanjenje nečije imovine što je obična šteta, sprečavanje njenog povećanja što je izmakla korist, kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha što je nematerijalna šteta.

Za štetu se odgovara po osnovu:

1. krivice (odgovornost za svoje radnje)
2. odgovornosti za drugog (npr. roditelji za decu)
3. objektivne odgovornosti (šteta nastala od opasne stvari ili opasne delatnosti)

Materijalna šteta pogađa imovinu oštećenog i to kao stvarna šteta (umanjenje vrednosti imovine) ili izmakla dobit (sprečavanje uvećanja imovine). Štetnik može oštećenom naneti štetu činjenjem ili nečinjenjem (na primer, propuštanjem neke obaveze), i često se naziva imovinska šteta.

Nematerijalna šteta ne pogađa imovinu oštećenog. To je nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola, izazivanje straha i tako dalje, i često se naziva neimovinska šteta.

Šteta može biti ugovorna i vanugovorna. U prvom slučaju osnov je postojanje punovažnog ugovora i neispunjenje obaveza iz njega, dok je u drugom slučaju u pitanju deliktna odgovornost koja je propisana u prinudnim propisima (zakonima) pozitivnog (važećeg) prava. Kod ugovorne odgovornosti odgovara se na osnovu pretpostavljene krivice npr. jedna strana ugovornica nije isplatila kupoprodajnu cenu. Kod vanugovorne odgovornosti se odgovara ne samo po osnovu dokazane krivice, već i bez obzira na krivicu (u slučaju odgovornosti za drugog ili objektivne odgovornosti).

Naknada štete

Zakon o obligacionim odnosima u članu 154 navodi da ko drugome prouzrokuje štetu dužan naknaditi je. Takođe jedno od osnovnih načela ZOO-a je načelo zabrane prouzrokovanja štete (neminem laedere), te se u čl. 16 navodi da je „svako dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.“ Naravno, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Međutim, Zakon dalje kaže da se za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovara se bez obzira na krivicu.

Zabrana prouzrokovanja štete

Član 16

Svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta.

Drugim rečima, ko god da vam je prouzrokovao štetu, materijalnu ili nematerijalnu, imate osnova da od njega tražite naknadu štete.

Šteta po osnovu krivice – uglavnom je jasna. Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Međutim, opasna stvar ili opasna delatnost su standardi koje je potrebno razjasniti.

Član 158

Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom.

Zakon u članovima 173 i 174 navodi da se šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Pretpostavka uzročnosti

Član 173

Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.

Ko odgovara za štetu

Član 174

Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Opasna stvar može biti bilo koja stvar. To su pokretne ili nepokretne stvari čiji položaj ili upotreba ili osobine ili samo postojanje predstavljaju povećanu opasnost po okolinu (prof. Konstantinović). Radi o objektivnoj odgovornosti koja se ne zasniva na krivici i posledica povećanog rizika.

Da bi se opasna stvar lakše shvatila, postoji knjiški primer saksije koja stoji na simsu prozora. Svako jutro zalivate cveće u njoj, puštate cveću muziku da lepše i brže raste, ali ona jednog dana padne komšiji na automobil (bolje nego na glavu) i ulubi mu haubu, te polomi far. Tada je saksija sa onim predivnim cvećem postala opasna stvar i vi ćete odgovarati po osnovu objektivne odgovornosti. Odgovarati, znači biti odgovoran tj. nadoknaditi štetu komšiji. Ako nećete milom, onda ćete silom kada vas komšija tuži. Spasiti vas može samo neki od osnova za isključenje odgovornosti. Ne, to nije vetar, ali o tome drugi put.

Drugi jednostavni primer bi mogao biti parkirani automobil, moguće i gore navedenog komšije. Komšija svaki dan vozi automobil i parkira ga na istom mestu, na laganoj nizbrdici što mu se više puta pokazalo kao praktično, jer ima slab akumulator te ga često pali puštanjem automobila nizbrdo. Međutim, jednog dana popusti mu ručna kočnica, a automobil nije bio u brzini. Vozilo slobodno krene nizbrdo i uđe u izlog komšije frizera, te pored polupanog izloga, napravi štetu lomljenjem inventara.

U oba navedena primera postoji objektivna odgovornost, u prvom slučaju vaša, u drugom komšijina i odgovaraćete oboje kao imaoci opasne stvari. Treba obratiti pažnju da je u oba slučaja šteta materijalna (hauba i far/oštećenje imovine i izgubljena dobit zbog nemogućnosti poslovanja), ali u drugom pored materijalne može biti i nematerijalna šteta ako je komšija frizer bio salonu i prošao bez telesnih povreda, ali mu je život bio ugrožen jer je samo trenutak pre toga otišao da oštri makaze i time izbegao direktan udar automobila (pretrpljeni strah). To što se umalo posekao na makaze, o tome drugi put.

Srećom, u ova dva primera nije bilo povređenih lica. Da je neko lice povređeno, imalo bi osnov da podnese zahtev, tj. tužbu za naknadu nematerijalne štete za telesne povrede (pride eventualne fizičke i duševne bolove i pretrpljeni strah). Ista pravila se primenjuju i prilikom saobraćajnih nesreća, gde takođe postoji pravo na naknadu štete.

Slično je kod štete nastale od opasne delatnosti. Delatnost sama po sebi nije opasna, npr. održavanje autoputa i naplata putarine. Međutim, ako izleti pas na autoputu, a u njega udari komšija koji je tek naknadio štetu frizeru i opravio svoj auto, te krenuo da ga isproba – postojaće šteta od opasne delatnosti, jer pas ne sme da bude na autoputu. Ovo je takođe objektivna odgovornost i to preduzeća koje vrši održavanje puta.

Međutim, šteta se može prourokovati na mnoge druge načine. Na primer, štetu trpi onaj čije je autorsko pravo povređeno i tada ima pravo na naknadu moralnih i imovinskih prava autora.

Ako ste pretrpeli štetu po bilo kom od ovih osnova imate pravo zahtevati naknadu štete koja vam je nastala. O naknadi štete će još biti reči u narednim tekstovima.