Како настаје и како се штити ауторско дело

У добу убрзане размене идеја и података, питање како настаје и како се штити ауторско дело је од пресудног значаја за разумевање духа ауторског права. Ову област регулише Закон о ауторском и сродним правима.

Ауторско дело настаје самим тренутком стварања дела. Тако, ако сте написали неки текст, компоновали одређену нумеру или фотографисали вашу мачку како гура нешто са стола, тог тренутка је настало ваше ауторско дело.

Међутим, да ли је дело уметничко или није, са становишта закона је небитно, јер „Уметничко дело цвета само уз учешће, уз дослух свих врлих састојака духа“, рекао је Андре Жид, док закон каже да је ауторско дело „оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми, без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допуштеност јавног саопштавања његове садржине.“ Уосталом, укуси су различити.

Творевина је резултат интелектуалног напора аутора који је изражен у одређеној форми. Постоји још један услов како би ауторско дело уживало заштиту, поред тога што мора бити изражено на одређени начин, мора бити и објављено. То значи да шира јавност мора бити упозната са делом.

Закон, пак, не штити идеје. Једини начин да идеја буде заштићена је да буде материјализована на одређени начин. Оно што Закон штити је дефинисано у чл. 2 ст. 1, а то су:

1. писана дела (књиге, брошуре, чланци, преводи, рачунарски програми у било којем облику њиховог изражавања, укључујући и припремни материјал за њихову израду и др.);
2. говорна дела (предавања, говори, беседе и др.);
3. драмска, драмско-музичка, кореографска и пантомимска дела, као и дела која потичу из фолклора;
4. музичка дела, са речима или без речи;
5. филмска дела (кинематографска и телевизијска дела);
6. дела ликовне уметности (слике, цртежи, скице, графике, скулптуре и др.);
7. дела архитектуре, примењене уметности и индустријског обликовања;
8. картографска дела (географске и топографске карте);
9. планови, скице, макете и фотографије;
10. позоришна режија.

Српско законско решење је у складу са чл. 2 тачком 1 Бернске конвенције за заштиту књижевних и уметничких дела из 1886. године, који гласи:

Изрази „књижевна и уметничка дела“ обухватају све творевине из књижевне, научне и уметничке области, без обзира на начин и облик њиховог изражавања као што су књиге, брошуре и остали списи, предавања, говори беседе и друга дела исте природе; драмска или драмско-музичка дела, кореографска и пантомимска дела, музичке композиције с речима или без њих кинематографска дела с којима су изједначена дела изражена поступком сличним кинематографији, дела из области цртања, сликарства, архитектуре, вајарства, резбарства, литографије, дела из области фотографије с којима су изједначена дела изражена поступком сличним фотографији, дела примењене уметности, илустрације географске карте, планови, скице и пластична дела која се односе на географију, топографију, архитектуру или науку.

Слично је и по америчком закону о ауторском праву (US Copyright Law).

Недовршена дела, такође, уживају заштиту ако испуњавају услове да су оригинална духовна творевина аутора.

Међутим, не уживају све оригиналне творевине људског духа заштиту. Закон у чл. 6 наводи:

Ауторскоправном заштитом нису обухваћене опште идеје, поступци, методе рада, или математички концепти као такви, као и начела, принципи и упутства који су садржани у ауторском делу.

Не сматрају се ауторским делом:

1. закони, подзаконски акти и други прописи;
2. службени материјали државних органа и органа који обављају јавну функцију;
3. службени преводи прописа и службених материјала државних органа и органа који обављају јавну функцију;
4. поднесци и други акти у управном или судском поступку.

Тако, Бернска конвенција поводом овога наводи у тачки 4 истог члана да је остављено је законодавствима земаља Уније (Бернске) да одреде заштиту која ће се признавати званичним текстовима из законодавне, административне или судске области, као и званичним преводима ових текстова.

Када је ауторско дело створено и обелодањено јавности, тада аутор почиње уживати морална и имовинска права у погледу свог ауторског дела. Аутор је физичко лице, али не мора бити потписано својим пуним именом и презименом. Довољно је да то буде неко обележје, псеудоним, иницијали и слично, како би се знао и разазнао титулар ауторског права. Коаутори такође уживају слична права, али о томе другом приликом.

Међутим, ауторско право, за разлику од права својине, има свој век трајања (који се продужава). Дакле, након протока одређеног времена, имовинско право се гаси, док морално траје.

Заштита ауторског права

Аутор ауторског дела ужива право патернитета, односно право да му се призна ауторство на делу. Право патернитета спада у корпус моралних права аутора и у складу са њима аутор има право на назначење имена на сваком примерку дела. Даље, аутор ужива искључиво право да објави своје дело на начин како му се ћефне, те на крају има право на заштиту интегритета свога дела.

Аутор има искључиво право да заштити интегритет свог дела и то тако што ће се супротставити измени дела од стране неовлашћених лица, супротставити јавном саопштавању дела у измењеној или непотпуној форми и има искључиво право да даје дозволу за прераду свог дела.

Како би пластично објаснили примером, узмимо да се ради о фотографу који је јавно објавио своју фотографију. Одређени портал узме његову фотографију, објави је у тексту на свом сајту, не назначи аутора и приде исече, по њиховом мишљењу, вишка делове како би се иста лепо уклопила у текст, данас популарно назван садржајем. Повреда (ауторског) права се конкретно огледа у неовлашћеној објави, дакле, без дозволе или одобрења аутора, даља повреда моралног права се огледа у непотписивању аутора фотографије и на концу, фотографија је исечена што значи да је интегритет дела нарушен, дело је измењено и објављено је у непотпуној форми.

Поред моралних права, аутор ужива и имовинска права. То значи да само он, у случају да то право није пренео на другог, има право да остварује одређену материјалну добит од свог дела. У корпус имовинских права аутора даље спадају право на умножавање, право на стављање примерака дела у промет, право давања примерака дела у закуп, право извођења, право представљања, право преношења извођења и представљања, право емитовања и реемитовања, право на јавно саопштавање, укључујући интерактивно чињење дела доступним јавности, право на прилагођавање, аранжирање и другу измену дела, право јавног саопштавања дела које се емитује, право јавног саопштавања дела са носача звука или слике, те ћемо о свим наведеним правима говорити у појединостима у будућим записима.

Ауторско право се штити у парничном поступку по општим правилима о накнади штете, за шта је искључиво надлежни Виши суд у Београду и привредни судови у првом степену.

Међутим, ауторско право се штити и у кривичном поступку. Тако, Кривични законик у двадесетој глави под кривичним делима против интелектуалне својине наводи следећа дела:

Повреда моралних права аутора и интерпретатора
Члан 198

Ко под својим именом или именом другог у целини или делимично објави, стави у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације, или на други начин јавно саопшти туђе ауторско дело или интерпретацију, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ко без дозволе аутора измени или преради туђе ауторско дело или измени туђу снимљену интерпретацију, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Ко ставља у промет примерке туђег ауторског дела или интерпретације на начин којим се вређа част или углед аутора или извођача, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Предмети из ст. 1. до 3. овог члана одузеће се.

Гоњење за дело из става 2. овог члана предузима се по предлогу, а за дело из става 3. овог члана по приватној тужби.

Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права
Члан 199

Ко неовлашћено објави, сними, умножи, или на други начин јавно саопшти у целини или делимично ауторско дело, интерпретацију, фонограм, видеограм, емисију, рачунарски програм или базу података, казниће се затвором до три године.

Казном из става 1. овог члана казниће се и ко стави у промет или у намери стављања у промет држи неовлашћено умножене или неовлашћено стављене у промет примерке ауторског дела, интерпретације, фонограма, видеограма, емисије, рачунарског програма или базе података.

Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено у намери прибављања имовинске користи за себе или другог, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Ко произведе, увезе, стави у промет, прода, да у закуп, рекламира у циљу продаје или давања у закуп или држи у комерцијалне сврхе уређаје или средства чија је основна или претежна намена уклањање, заобилажење или осујећивање технолошких мера намењених спречавању повреда ауторских и сродних права, или ко такве уређаје или средства користи у циљу повреде ауторског или сродног права, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године.

Предмети из ст. 1. до 4. овог члана одузеће се и уништити.

Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима
Члан 200

Ко неовлашћено уклони или измени електронску информацију о ауторском или сродном праву, или стави у промет, увезе, извезе, емитује или на други начин јавно саопшти ауторско дело или предмет сродноправне заштите са којег је електронска информација о правима неовлашћено уклоњена или измењена, казниће се новчаном казном и затвором до три године.

Предмети из става 1. одузеће се и уништити.

Повреда проналазачког права
Члан 201

Ко неовлашћено производи, увози, извози, нуди ради стављања у промет, ставља у промет, складишти или користи у привредном промету производ или поступак заштићен патентом, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или проузрокована штета у износу који прелази милион динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним суштину туђег пријављеног проналаска пре него што је овај проналазак објављен на начин утврђен законом, казниће се новчаном казном или затвором до две године.

Ко неовлашћено поднесе пријаву патента или у пријави не наведе или лажно наведе проналазача, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Предмети из ст. 1. и 2. одузеће се и уништити.

Неовлашћено коришћење туђег дизајна
Члан 202

Ко на свом производу у промету неовлашћено употреби, у целости или делимично, туђи пријављени, односно заштићени дизајн производа, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Ко неовлашћено објави или на други начин учини доступним јавности предмет пријаве туђег дизајна пре него што је објављен на начин утврђен законом, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Производи из става 1. овог члана одузеће се.

С обзиром на судску заштиту ауторског права која је ефикасна и релативно брза, те на установљену добру судску праксу, долазимо до закључка да је држава јасно стала иза аутора који лако могу остварити своја права.

Док је у антици и средњем веку било покушаја заштите ауторског права, те након дуге борбе издавача и аутора за привилегије, модерно доба нуди јасно уређена правила. На ауторима је да стварају, а на пубилици је да уживају у плодовима њиховог стварања, али и да сами буду аутори. Битно је знати која права има стваралац било ког ауторског дела и како их може остварити, али о овој широкој теми ће бити још речи у каснијим текстовима.

„Не могу више да се досађујем давањем имена песмама“, Дејвид Албарн (Блур, Горилаз)