Creative Commons лиценца у српском праву
Пре извесног времена се повела расправа међу лаицима са питањем да ли Creative Commons лиценца важи у српском праву и на српском суду, те ћемо у овом тексту покушати дати одговор на питање.
Требало би прво разјаснити шта је Creative Commons лиценца, а најбоља дефиниција би била да су то стандардизовани услови под којим аутор објављује своје дело и даје дозволу за даљи пренос права и искоришћавање свога дела.
Иако би требало име превести на српски, до сада јасног и устаљеног превода нема, али Creative Commons Licence би се могло превести као креативно добро или заједничко креативно добро, док постоје и преводи попут лиценце креативне заједнице, у овом случају појам лиценце треба тумачити као дозволу.
Текста саме лиценце у актуелној верзији 4.0 на српском нема. На сајту Криејтив комонс Србије постоји превод верзије 3.0. Аутор за верзију 4.0 може користи хрватски превод, мада нам се чини да је нестручно преведен. Код навођења лиценци линковаћемо енглеску верзију 4.0, као и српску верзију 3.0 како би читалац добио потпунију слику, с напоменом да ако сте дело објавили под ранијом верзијом лиценце, она је правно ваљана у сваком случају.
Creative Commons је заправо америчка организација, тј. удружење грађана, која је себи за циљ поставила лакше дељење ауторских дела на интернету, с обзиром на то да ауторско право важи по аутоматизму, те ако није другачије наведено, ништа се не сме делити, мењати, нити неовлашћено користити. У ту сврху су направљене дозволе (лиценце) које су довољно јасне и лагане за имплементирање у дигитални садржај.
Да ли су нам потребне Creative Commons лиценце?
Ако желите да ваш рад у смислу ауторског дела други преузимају, деле, мењају или користе у комерцијалне сврхе, за то можете користити неку од Creative Commons дозвола, у зависности која вам одговара. Међутим, коришћење оваквих дозвола није обавезно да бисте добили исти ефекат. Довољно је да услове под којима дајете или не дајете ваше ауторско дело сами дефинишете, што се често врши у Општим условима коришћења. У сваком случају, криејтив комонс лиценце не треба мистификовати.
Creative Commons лиценца заправо служи за то да не бисте сваки пут наводили којег се свог ауторског права одричете, односно које своје ауторско право уступате. То је стандардизација моралне и имовинске компоненте ауторског права направљена у циљу интернационализације и неограниченог просторног коришћења с обзиром да свака држава има слична правила у вези права интелектуалне својине. У ширем тумачењу може се рећи да је ова врста лиценце врста уговора по приступу, који је унапред дефинисан, док је по ужем тумачењу то изјава аутора.
Морална и имовинска права аутора
Криејтив комонс се не односи на морална права аутора. Заправо, односи се у смислу да се право ауторства мора признати аутору, јер ауторско дело настаје самом његовом творбом, а са њим и морално право аутора. То значи да ако је аутор фотографије Љубица Непергаћа, а објавила је фотографију под одређеном криејтив комонс лиценцом, било да је дала дозволу за прераду дела или за коришћење у некомерцијалне сврхе, аутор мора бити назначен. На пример: Аутор – Љубица Непергаћа. Ово право патернитета и право на назначење имена у српском позитивном праву гласи:
4.1.1. Право патернитета
Члан 14
Аутор има искључиво право да му се призна ауторство на његовом делу.
4.1.2. Право на назначење имена
Члан 15
Аутор има искључиво право да његово име, псеудоним или знак буду назначени на сваком примерку дела, односно наведени приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно.
– Закон о ауторском и сродним правима
Заправо, морална компонента тј. морално право аутора се не може пренети уговором што дефинише и наш Закон о ауторском и сродним правима у чл. 60.
Међутим, аутор Creative Commons дозволом заправо даје дозволу да се интегритет његовог дела мења, јавно саопштава (објављује или дели као целина или као део) и прерађује. То није у супротности са домаћим законодавством, напротив.
4.1.4. Право на заштиту интегритета дела
Члан 17
Аутор има искључиво право да штити интегритет свог дела, и то нарочито:
- да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица;
- да се супротставља јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, водећи рачуна о конкретном техничком облику саопштавања дела и доброј пословној пракси;
- да даје дозволу за прераду свог дела.
Имовинска ауторска права аутор може пренети на другог искључиво уговором и то зато што аутор може уступити поједина или сва имовинска права на своме делу другом лицу (чл. 61 ЗАСП-а), што је предмет који регулише криејтив комонс дозвола. У овом случају нагласак је на томе да аутор уступа своје дело “заједници” без накнаде.
Какве Creative Commons лиценце постоје
Аутор путем Creative Commons сајта може изабрати под којим условима ће своје дело дати другима на коришћење.
Услови су следећи:
Attribution – CC BY (Ауторство)
Обавезно је навођење имена аутора (attribution), док аутор даје дозволу за измену дела, коришћење у комерцијалне или некомерцијалне сврхе, коришћење дела у сврху креације новог дела и слично, али без обавезе да дело које је настало на основу оригиналног дела буде објављено под истим условима.
Attribution-ShareAlike – CC BY-SA (Ауторство – Делити под истим условима)
Обавезно је навођење имена аутора, док аутор даје дозволу за измену дела, коришћење у комерцијалне или некомерцијалне сврхе, коришћење дела у сврху креације новог дела и слично, али са обавезом да дело које је настало на основу оригиналног дела буде објављено под истим условима.
Ову лиценцу користи Википедија у верзији 3.0.
Attribution-NoDerivs – CC BY-ND (Ауторство – Без прераде)
Обавезно је навођење имена аутора, а аутор даје дозволу за даљу редистрибуцију, комецијалну или некомерцијалну, али оригинално дело се не сме мењати ни у ком случају.
Attribution-NonCommercial – CC BY-NC (Ауторство – Некомерцијално)
Обавезно је навођење имена аутора, а аутор даје дозволу за прераду дела, све док сврха није комерцијална, све док дело проистекло из оригиналног дела није комерцијално, али ново дело не мора бити објављено под истим условима под којима их је оригинални аутор објавио.
Attribution-NonCommercial-ShareAlike – CC BY-NC-SA (Ауторство – Некомерцијално – Делити под истим условима)
Обавезно је навођење имена аутора, а аутор даје дозволу за прераду дела и коришћење дела за настанак другог дела, све док је новонастало дело некомерцијално, под условом да се објави под истоветним условима као оригинално дело.
Attribution-NonCommercial-NoDerivs – CC BY-NC-ND (Ауторство – Некомерцијално – Без прерада)
Обавезно је навођење имена аутора, али аутор даје дозволу искључиво за преузимање дела и дељење са другима. Међутим, дозволе за прераду дела нема, као ни дозволе за комерцијалну употребу. Ово је најрестриктивнија дозвола у систему криејтив комонса коју аутор може дати.
Како би ауторима и корисницима ауторских радова било лакше, направљен је систем скраћене лиценце која постоји у текстуалном и графичком облику, те се често може видети њихов графички приказ који је линкован за одређену врсту дозволе. Аутору је изузетно користан и графички приказ компатибилности лиценци:
Компатибилност CC лиценци, извор: creativecommons.org.rs
Српско право и Creative Commons лиценца
Криејтив комонс лиценца није закон, већ је изјава аутора о условима коришћења његовог дела. Тако, давањем дозволе од стране аутора не суспендује се Закон о ауторском и сродним правима, већ се у случају спора изјава дата на овај начин тумачи од случаја до случаја.
Треба обратити пажњу под којим условима је аутор објавио своје дело. Ако их није навео дело се не сме неовлашћено преузимати, а под условом да га је објавио под неком од горе наведених дозвола, треба обратити пажњу која врста дозволе је у питању.
Тако, на пример, ако неко користи ваше дело под било којим од горњих лиценци, дужан је да вас наведе као аутора. У супротном, повредио је ваше морално право на назначење имена и на признање ауторства. С обзиром на то да је повреда права настала, постоји основ за тужбу. Слично је и ако сте дали неко дело да се користи у некомерцијалне сврхе, а неко га је искористио за рекламу, објавио у часопису, односно телевизији или за сличну комерцијалну делатност, чак иако вас је потписао, имате право на накнаду штете у парничном поступку, јер је ауторско право de facto повређено.
Треба обратити пажњу под којим условима је аутор објавио своје дело. Ако их није навео дело се не сме неовлашћено преузимати, а под условом да га је објавио под неком од горе наведених дозвола, треба обратити пажњу која врста дозволе је у питању. Такође, да бисте објавили нешто под криејтив комонс лиценцом морате бити аутор, а српски криејтив комонс сајт даје одређене смернице.
Постоје ауторска дела којима је истекло трајање ауторског права и која су у јавном власништву и не треба их мешати са Creative Commons лиценцама у наведеном смислу, мада сличности постоје. О свему томе биће речи у неком од наредних текстова.
