Kako nastaje i kako se štiti autorsko delo

U dobu ubrzane razmene ideja i podataka, pitanje kako nastaje i kako se štiti autorsko delo je od presudnog značaja za razumevanje duha autorskog prava. Ovu oblast reguliše Zakon o autorskom i srodnim pravima.

Autorsko delo nastaje samim trenutkom stvaranja dela. Tako, ako ste napisali neki tekst, komponovali određenu numeru ili fotografisali vašu mačku kako gura nešto sa stola, tog trenutka je nastalo vaše autorsko delo.

Međutim, da li je delo umetničko ili nije, sa stanovišta zakona je nebitno, jer „Umetničko delo cveta samo uz učešće, uz dosluh svih vrlih sastojaka duha“, rekao je Andre Žid, dok zakon kaže da je autorsko delo „originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.“ Uostalom, ukusi su različiti.

Tvorevina je rezultat intelektualnog napora autora koji je izražen u određenoj formi. Postoji još jedan uslov kako bi autorsko delo uživalo zaštitu, pored toga što mora biti izraženo na određeni način, mora biti i objavljeno. To znači da šira javnost mora biti upoznata sa delom.

Zakon, pak, ne štiti ideje. Jedini način da ideja bude zaštićena je da bude materijalizovana na određeni način. Ono što Zakon štiti je definisano u čl. 2 st. 1, a to su:

1. pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2. govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3. dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiču iz folklora;
4. muzička dela, sa rečima ili bez reči;
5. filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6. dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, skulpture i dr.);
7. dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8. kartografska dela (geografske i topografske karte);
9. planovi, skice, makete i fotografije;
10. pozorišna režija.

Srpsko zakonsko rešenje je u skladu sa čl. 2 tačkom 1 Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela iz 1886. godine, koji glasi:

Izrazi „književna i umetnička dela“ obuhvataju sve tvorevine iz književne, naučne i umetničke oblasti, bez obzira na način i oblik njihovog izražavanja kao što su knjige, brošure i ostali spisi, predavanja, govori besede i druga dela iste prirode; dramska ili dramsko-muzička dela, koreografska i pantomimska dela, muzičke kompozicije s rečima ili bez njih kinematografska dela s kojima su izjednačena dela izražena postupkom sličnim kinematografiji, dela iz oblasti crtanja, slikarstva, arhitekture, vajarstva, rezbarstva, litografije, dela iz oblasti fotografije s kojima su izjednačena dela izražena postupkom sličnim fotografiji, dela primenjene umetnosti, ilustracije geografske karte, planovi, skice i plastična dela koja se odnose na geografiju, topografiju, arhitekturu ili nauku.

Slično je i po američkom zakonu o autorskom pravu (US Copyright Law).

Nedovršena dela, takođe, uživaju zaštitu ako ispunjavaju uslove da su originalna duhovna tvorevina autora.

Međutim, ne uživaju sve originalne tvorevine ljudskog duha zaštitu. Zakon u čl. 6 navodi:

Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada, ili matematički koncepti kao takvi, kao i načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.

Ne smatraju se autorskim delom:

1. zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2. službeni materijali državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3. službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
4. podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.

Tako, Bernska konvencija povodom ovoga navodi u tački 4 istog člana da je ostavljeno je zakonodavstvima zemalja Unije (Bernske) da odrede zaštitu koja će se priznavati zvaničnim tekstovima iz zakonodavne, administrativne ili sudske oblasti, kao i zvaničnim prevodima ovih tekstova.

Kada je autorsko delo stvoreno i obelodanjeno javnosti, tada autor počinje uživati moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela. Autor je fizičko lice, ali ne mora biti potpisano svojim punim imenom i prezimenom. Dovoljno je da to bude neko obeležje, pseudonim, inicijali i slično, kako bi se znao i razaznao titular autorskog prava. Koautori takođe uživaju slična prava, ali o tome drugom prilikom.

Međutim, autorsko pravo, za razliku od prava svojine, ima svoj vek trajanja (koji se produžava). Dakle, nakon protoka određenog vremena, imovinsko pravo se gasi, dok moralno traje.

Zaštita autorskog prava

Autor autorskog dela uživa pravo paterniteta, odnosno pravo da mu se prizna autorstvo na delu. Pravo paterniteta spada u korpus moralnih prava autora i u skladu sa njima autor ima pravo na naznačenje imena na svakom primerku dela. Dalje, autor uživa isključivo pravo da objavi svoje delo na način kako mu se ćefne, te na kraju ima pravo na zaštitu integriteta svoga dela.

Autor ima isključivo pravo da zaštiti integritet svog dela i to tako što će se suprotstaviti izmeni dela od strane neovlašćenih lica, suprotstaviti javnom saopštavanju dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi i ima isključivo pravo da daje dozvolu za preradu svog dela.

Kako bi plastično objasnili primerom, uzmimo da se radi o fotografu koji je javno objavio svoju fotografiju. Određeni portal uzme njegovu fotografiju, objavi je u tekstu na svom sajtu, ne naznači autora i pride iseče, po njihovom mišljenju, viška delove kako bi se ista lepo uklopila u tekst, danas popularno nazvan sadržajem. Povreda (autorskog) prava se konkretno ogleda u neovlašćenoj objavi, dakle, bez dozvole ili odobrenja autora, dalja povreda moralnog prava se ogleda u nepotpisivanju autora fotografije i na koncu, fotografija je isečena što znači da je integritet dela narušen, delo je izmenjeno i objavljeno je u nepotpunoj formi.

Pored moralnih prava, autor uživa i imovinska prava. To znači da samo on, u slučaju da to pravo nije preneo na drugog, ima pravo da ostvaruje određenu materijalnu dobit od svog dela. U korpus imovinskih prava autora dalje spadaju pravo na umnožavanje, pravo na stavljanje primeraka dela u promet, pravo davanja primeraka dela u zakup, pravo izvođenja, pravo predstavljanja, pravo prenošenja izvođenja i predstavljanja, pravo emitovanja i reemitovanja, pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti, pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela, pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje, pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike, te ćemo o svim navedenim pravima govoriti u pojedinostima u budućim zapisima.

Autorsko pravo se štiti u parničnom postupku po opštim pravilima o naknadi štete, za šta je isključivo nadležni Viši sud u Beogradu i privredni sudovi u prvom stepenu.

Međutim, autorsko pravo se štiti i u krivičnom postupku. Tako, Krivični zakonik u dvadesetoj glavi pod krivičnim delima protiv intelektualne svojine navodi sledeća dela:

Povreda moralnih prava autora i interpretatora
Član 198

Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimično objavi, stavi u promet primerke tuđeg autorskog dela ili interpretacije, ili na drugi način javno saopšti tuđe autorsko delo ili interpretaciju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tuđe autorsko delo ili izmeni tuđu snimljenu interpretaciju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ko stavlja u promet primerke tuđeg autorskog dela ili interpretacije na način kojim se vređa čast ili ugled autora ili izvođača, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

Gonjenje za delo iz stava 2. ovog člana preduzima se po predlogu, a za delo iz stava 3. ovog člana po privatnoj tužbi.

Neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava
Član 199

Ko neovlašćeno objavi, snimi, umnoži, ili na drugi način javno saopšti u celini ili delimično autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju, računarski program ili bazu podataka, kazniće se zatvorom do tri godine.

Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko stavi u promet ili u nameri stavljanja u promet drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije, računarskog programa ili baze podataka.

Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ko proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u zakup ili drži u komercijalne svrhe uređaje ili sredstva čija je osnovna ili pretežna namena uklanjanje, zaobilaženje ili osujećivanje tehnoloških mera namenjenih sprečavanju povreda autorskih i srodnih prava, ili ko takve uređaje ili sredstva koristi u cilju povrede autorskog ili srodnog prava, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Predmeti iz st. 1. do 4. ovog člana oduzeće se i uništiti.

Neovlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima
Član 200

Ko neovlašćeno ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na drugi način javno saopšti autorsko delo ili predmet srodnopravne zaštite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlašćeno uklonjena ili izmenjena, kazniće se novčanom kaznom i zatvorom do tri godine.

Predmeti iz stava 1. oduzeće se i uništiti.

Povreda pronalazačkog prava
Član 201

Ko neovlašćeno proizvodi, uvozi, izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet, skladišti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili postupak zaštićen patentom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi milion dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Ko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim suštinu tuđeg prijavljenog pronalaska pre nego što je ovaj pronalazak objavljen na način utvrđen zakonom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Ko neovlašćeno podnese prijavu patenta ili u prijavi ne navede ili lažno navede pronalazača, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Predmeti iz st. 1. i 2. oduzeće se i uništiti.

Neovlašćeno korišćenje tuđeg dizajna
Član 202

Ko na svom proizvodu u prometu neovlašćeno upotrebi, u celosti ili delimično, tuđi prijavljeni, odnosno zaštićeni dizajn proizvoda, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Ko neovlašćeno objavi ili na drugi način učini dostupnim javnosti predmet prijave tuđeg dizajna pre nego što je objavljen na način utvrđen zakonom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Proizvodi iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

S obzirom na sudsku zaštitu autorskog prava koja je efikasna i relativno brza, te na ustanovljenu dobru sudsku praksu, dolazimo do zaključka da je država jasno stala iza autora koji lako mogu ostvariti svoja prava.

Dok je u antici i srednjem veku bilo pokušaja zaštite autorskog prava, te nakon duge borbe izdavača i autora za privilegije, moderno doba nudi jasno uređena pravila. Na autorima je da stvaraju, a na pubilici je da uživaju u plodovima njihovog stvaranja, ali i da sami budu autori. Bitno je znati koja prava ima stvaralac bilo kog autorskog dela i kako ih može ostvariti, ali o ovoj širokoj temi će biti još reči u kasnijim tekstovima.

„Ne mogu više da se dosađujem davanjem imena pesmama“, Dejvid Albarn (Blur, Gorilaz)