Сумери: Нема права без пива

Давно беше, има томе скоро седам хиљада љета, када је простор Међуречја (гр. Месопотамије), а то је територија данашњег Ирака и Кувајта, населио народ за који се још са сигурношћу не зна одакле је дошао. Тај народ су били Сумери који су измислили многе ствари које сматрамо основама цивилизације: писмо, точак, пиво, право и државну организацију. Добро, можда се може без точка.

Њихово име потиче из акадског језика и значи „земља цивилизованих краљева”, док су Сумери себе звали „црноглави народ”.

Може се рећи да се за овај народ, коме цивилизацијски дугујемо много, сазнало случајно. Заправо, грчки и хебрејски извори су говорили о другим и млађим великим цивилизацијама, Вавилону и Асирији, на којима су радили тимови археолога и историчара пре век и по. Међутим, како се дубље истраживало постало је јасно да је откривена нова-стара цивилизација – држава Сумера.

Овај простор тзв. плодног полумесеца је данашњи део Блиског Истока и у њему су настале многе потоње цивилизације и државне организације о којима ће бити речи у даљим текстовима.

Страст за сумерском цивилизацијом је довела до тога да је релативно брзо откривено доста материјала на основу кога је могао да се обнови и објасни тадашњи живот. Тако је откривено сумерско писмо, које је прво било сликовно (пиктографско), потом је еволуирало у клинасто и све време трајања државе Сумера служило за све за шта писмо иначе служи. На дешифровању сумерског писма 1802. године почео је радити немачки научник Гроетфенд, али дешифровање траје и до данас. Почетком 20. века дешифровањем се дошло до непроцењивих записа и – правних текстова.

Сумерско писмо, познато је, зове се клинасто писмо (кунеиформно). Настало је у области Месопотамије између 3500-3000 године старе ере. Од њега се мери историја. Пре њега је праисторија.

Сумерски литерални утицај је био толики да су овим писмом писале све друге велике државе које су настале на овим просторима као што су Акади, Вавилонци, Еламити, Хетити, Асирци и други. Напуштено је век пре нове ере. Као што је поменуто, писало се зашиљеном трском (стилусом) на плочици од меке глине која се потом сушила на сунцу – а било га је у том делу света, као што га и сада има, много. У почетку је било пикторијално, дакле, у сликама – краљ, битка, поплава, кућа, пиво, два пива, пиво без пене и слично, али је временом настала његова упрошћена верзија (клинасто писмо) која је на крају преовладала негде око почетка трећег миленијума п.н.е. До средине трећег миленијума п.н.е. клинастим писмом писало се све, од религијских, економских па до правних аката и – уговора.

Упао ми параграф у пиво или почетак државне организације

Сумери су живели у кућама од глине и трске, углавном на брежуљцима како би избегли честе поплаве. Сматра се да су још живели у родовским заједницама што уме бити незгодно. Претпостављамо да је толико родбине на једном месту принудило просечног Сумера да ради за опште и своје добро градећи канале за иригацију, исушивање мочвара и уопште – уређење простора за живот. Ако би просечног Сумера баба из трећег колена питала: „Где си, сине, пош’о?”, он би једноставно одговорио да иде да исушује мочвару, чак иако је отишао да пије пиво.

Стварање повољних услова за живот, што уз изградњу канала, исушивање мочвара или пијење пива у овој прадржави је довело до тога да се повећава производња усева. То је даље водило до богаћења и друштвеног раслојавања, ратова и религија, а то је на концу дало – државну организацију.

Наравно, ова државна организација није „држава” у данашњем смислу речи, већ су то били градови-државе – патесије. Негде око средине 4. миленијума пре нове ере све мање непријатеља се убија, већ се заробљеници претварају у робље – скоро па бесплатну радну снагу, са врло мало права и много обавеза, а координација њиховог рада и рада плаћених надничара је створило хијерархију у којој се морало знати ко коси, ко воду носи, ко иригује, а ко пије пиво. Тако је већ у 3. миленијуму пре нове ере постојало неколико јаких патесија као што су Ур, Урук, Ериду, Ум, Киш, Шурупак, Лагаш, Бад-Тибира и други. У Уру је рођен библијски Аврам, а у Уруку је владао Гилгамеш.

Урук се, иначе, сматра најстаријим правим градом на свету, колевком писма, архитектуре и печата, који је био стално настањен све до 300. године нове ере. Горња имена градова нису сумерска, већ су их Сумери наследили од Убаида, народа који је на овом тлу живео пре њих и ту успоставио прве насеобине (села).

Ови градови-државе постају јаки регионални центри, поготову што се тиче трговине и привреде. Богатство се гомила, а материјална добра треба бранити – у овом случају одбрамбеним високим зидинама од опеке и каналима који су служили и као препрека освајачу, али и за саобраћај (трговину) у време мира. У центру сваке патесије био је зигурат, централни храм са неколико степенастих нивоа, који је при дну био шири, а при врху ужи. Неки зигурати су имали и по седам спратова, а сваки спрат је имао своју функцију. Зигурат је, заправо, био стуб државе.

На доњем спрату зигурата, који је био највећи, налазио се магацин са житарицама, што би се данас рекло „робне резерве”. На спратовима изнад налазила се банка, потом, школа, судница и архив. На врху је било светилиште посвећено главном богу заштитнику града. На плафону светилишта, тј. на кровном платоу је било астролошко осматралиште, јер после онолико пива требало је тумачити звезде у виду хороскопа – који су, као и астрономију, Сумери такође измислили.

По садржају, али и структури зигурата, види се да је око њега било седиште политичког и религијског живота, другим речима – државна управа. Временом су ови градови почели да прерастају у комплексне системе и да наплаћују порезе. Тако су владари су унајмљивали писаре како би могли водити књиге о прикупљеним порезима, јер Ексела у то време није било па се морало руком и зашиљеном трском уписивати по мекој глини. Сумерски владари су у почетку били бирани, али је касније преовладао династички принцип. Када је владар Акада, Саргон, покорио Сумере, њихове династије су наставиле да владају потесијама.

Акади су владали Сумером скоро читав један век, али је око 2100. године п.н.е, у време 3. династије Ур, уједињен регион Месопотамије добио нове владаре – сумерске цареве из града Ура. Овај период се назива „сумерском ренесансом” и трајао је око једног века. Њен оснивач, Ур-Наму направио је први законик у историји света, а због њега смо писали горњи увод о овој фантастичној античкој цивилизацији.

Први законик у историји света

Лугал, тј. краљ, Ур-Наму, био је толико моћан да је, као Акади који су владали овим простором пре њега, до тада независним градовима-државама (потесијама) наметао владаре, тј. управнике градова (градоначелнике). Управници су се звали патеси и били су потпуно зависни од лугала. Каснији лугали су се апотеозно проглашавали за божанства, насупрот дотадашњој традицији по којој су били њихови представници. У каснијим периодима историје, а и у савременом добу, биће мноштво сличних примера када владар себе прогласи божанством или се понаша као такво.

Законик Ур-Наму је најстарији законик на свету. Иако се мисли да је Хамурабијев законик, из кога многи цитирају само „око за око, зуб за зуб” најстарији, заправо је млађи од Ур-Намуовог око 300 година.

Ур-Намуов законик је писан клинастим писмом. Открио га је Американац Крамер у истанбулском музеју, а имао сам прилике да га видим уживо у археолошком музеју. Законик Ур-Наму је плочица величине 10х20 цм. Овај законик, као и сви потоњи, није био законик у данашњем значењу те речи. Пре се може рећи да је то зборник правних норми и правила, који је пун празнина које је попуњавало неписано обичајно право. Ови законици су израз владареве воље, хвалисања и поистовећивања са божанствима као и жеља да се обичајно право промени.

Иако је Ур-Намуов законик сачуван у фрагментима, и право је чудо како је опстао до данашњих дана, неки његови делови су реконструисани и протумачени. Са данашњег становишта протумачени делови су изузетно занимљиви. Колико се цивилизација, а више друштво, променила или није и колико су проблеми обичног човека тадашњег доба упоредиви са проблемима модерног човека, закључите сами увидом у неке од чланова најстаријег писаног законика на свету.

У преамбули Законика, поред података о владару, ко су му отац и мајка, којом територијом влада и које свете речи чува, пише да је Ур-Наму „успоставио једнакост на земљи, протерао проклетство, насиље и раздоре”. Даље пише колико јечма, оваца, путера и сличнога треба месечно давати за потребе Храма (паушални порез). Потом се наводи да је владар стандардизовао мерне јединице (мине), али оно што је романтично у законику, ако законик може бити романтичан, то је сентенца да владар жели да спречи „да сиротиња не постане жртва богатих”. Такође и да „удовица не падне у руке моћнику” и да „човек једног шекела, не падне у руке човеку једне мине” (што је исто као и „да не постане жртва богатих” али на сликовитијем примеру – једна мина била је 60 шекела).

Након ове листе лепих жеља, почињу чланови Законика Ур-Наму. За оног ко учини убиство или пљачку било је прописано „да се убије”. Какво је то време било говори и члан који каже: „Ако жена слободног човека, служећи се чаролијом, салеће другог човека и он с њом легне, та жена да се убије, а мушкарац је слободан” (чл. 7). Одбрана би била у принципу „не знам шта ми је било, омађијала ме је”. У чл. 14 Законика стоји: „Ако човек оптужи жену за прељубу, а потапање у реку (искушење, божји суд) покаже да је невина, човек који ју је оптужио мора платити једну трећину мине сребра”. И онда и данас љубав је очигледно била магија, с тим што се није променио појам љубави, већ магије.

Битно је истаћи постојање композиције, тј. новчане казне. Тако, ако би неко некоме смрскао кост, откинуо нос и слично – платиће одређени износ као казну. Ово одсуство талиона („око за око, зуб за зуб”) може се објаснити високо развијеном културом и државом Сумера. Триста година касније када је писан Хамурабијев законик, талион је, као примитивна санкција сакаћења, био лајт-мотив санкционисања – аналогно са данашњом жељом корисника друштвених мрежа и њиховим предлозима за кажњавање учинилаца кривичних дела и њиховом жељу за васпостављањем Душановог законика, са свим телесним казнама (као да им се исте не би обиле о главу кад-тад).

Уговори код Сумера

Сумерска цивилизација, као и оне које су преузеле њена достигнућа, имала је живу облигационоправну активност. Велики део пронађених глинених плочица представљају уговоре између грађана и то по разним предметима.

Ево два примера сумерских уговора:

Купопродаја роба Еа-Тапија (око 2300 година пре нове ере, Сумер)

Сини-Иштар купио је роба, Еа-Тапи се зове, од Илу-Еатија, и од Акиа, његовог сина, и платио је десет шекела сребра, по уговореној цени. Илу-Еати и Акиа, његов син, неће убудуће потраживати роба. Уз присуство Илу-Икише, сина Ликуаова; уз присуство Илу-Икише, сина Имеруова; уз присуство Ликулубиштума, сина Аповог, писара, који га је запечатио печатом сведока. Десети Кисилума, у години када је, Рим-Син, краљ, поразио непријатеље.

Купопродаја непокретности (око 2000 година пре нове ере, Сумер)

Сини-Иштар, син Илу-Ериба, и Апил-Или, његов брат, купили су једну трећину земље Шар са изграђеном кућом, поред куће Сини-Иштара, и поред куће Минаниа; једну трећину Шар обрадиве земље, поред куће Сини-Иштара, која излази на улицу, у власништву Минаниа, сина Миграт-Сина. Платили су четири и по шекела сребра, по уговореној цени. Никада убудуће неће се истаћи потраживање на рачун куће Минаниа. Својим краљем се заклињу (имена чеатрнаест сведока и писара). Месец Тебет, година великог зида Кара-Шамаша.

Као што видимо из горњих примера, уз одређене мање помпезне свечане речи и више данашње правне терминологије, овакви уговори би били правно ваљани и пред данашњим писарима, тј. нотарима, уз изузетак да су сведоци данас непотребни и уз боље прецизирање предмета уговора уз упис земљишне књиге modus aquirendi.