Sumeri: Nema prava bez piva

Davno beše, ima tome skoro sedam hiljada ljeta, kada je prostor Međurečja (gr. Mesopotamije), a to je teritorija današnjeg Iraka i Kuvajta, naselio narod za koji se još sa sigurnošću ne zna odakle je došao. Taj narod su bili Sumeri koji su izmislili mnoge stvari koje smatramo osnovama civilizacije: pismo, točak, pivo, pravo i državnu organizaciju. Dobro, možda se može bez točka.

Njihovo ime potiče iz akadskog jezika i znači „zemlja civilizovanih kraljeva”, dok su Sumeri sebe zvali „crnoglavi narod”.

Može se reći da se za ovaj narod, kome civilizacijski dugujemo mnogo, saznalo slučajno. Zapravo, grčki i hebrejski izvori su govorili o drugim i mlađim velikim civilizacijama, Vavilonu i Asiriji, na kojima su radili timovi arheologa i istoričara pre vek i po. Međutim, kako se dublje istraživalo postalo je jasno da je otkrivena nova-stara civilizacija – država Sumera.

Ovaj prostor tzv. plodnog polumeseca je današnji deo Bliskog Istoka i u njemu su nastale mnoge potonje civilizacije i državne organizacije o kojima će biti reči u daljim tekstovima.

Strast za sumerskom civilizacijom je dovela do toga da je relativno brzo otkriveno dosta materijala na osnovu koga je mogao da se obnovi i objasni tadašnji život. Tako je otkriveno sumersko pismo, koje je prvo bilo slikovno (piktografsko), potom je evoluiralo u klinasto i sve vreme trajanja države Sumera služilo za sve za šta pismo inače služi. Na dešifrovanju sumerskog pisma 1802. godine počeo je raditi nemački naučnik Groetfend, ali dešifrovanje traje i do danas. Početkom 20. veka dešifrovanjem se došlo do neprocenjivih zapisa i – pravnih tekstova.

Sumersko pismo, poznato je, zove se klinasto pismo (kuneiformno). Nastalo je u oblasti Mesopotamije između 3500-3000 godine stare ere. Od njega se meri istorija. Pre njega je praistorija.

Sumerski literalni uticaj je bio toliki da su ovim pismom pisale sve druge velike države koje su nastale na ovim prostorima kao što su Akadi, Vavilonci, Elamiti, Hetiti, Asirci i drugi. Napušteno je vek pre nove ere. Kao što je pomenuto, pisalo se zašiljenom trskom (stilusom) na pločici od meke gline koja se potom sušila na suncu – a bilo ga je u tom delu sveta, kao što ga i sada ima, mnogo. U početku je bilo piktorijalno, dakle, u slikama – kralj, bitka, poplava, kuća, pivo, dva piva, pivo bez pene i slično, ali je vremenom nastala njegova uprošćena verzija (klinasto pismo) koja je na kraju preovladala negde oko početka trećeg milenijuma p.n.e. Do sredine trećeg milenijuma p.n.e. klinastim pismom pisalo se sve, od religijskih, ekonomskih pa do pravnih akata i – ugovora.

Upao mi paragraf u pivo ili početak državne organizacije

Sumeri su živeli u kućama od gline i trske, uglavnom na brežuljcima kako bi izbegli česte poplave. Smatra se da su još živeli u rodovskim zajednicama što ume biti nezgodno. Pretpostavljamo da je toliko rodbine na jednom mestu prinudilo prosečnog Sumera da radi za opšte i svoje dobro gradeći kanale za irigaciju, isušivanje močvara i uopšte – uređenje prostora za život. Ako bi prosečnog Sumera baba iz trećeg kolena pitala: „Gde si, sine, poš’o?”, on bi jednostavno odgovorio da ide da isušuje močvaru, čak iako je otišao da pije pivo.

Stvaranje povoljnih uslova za život, što uz izgradnju kanala, isušivanje močvara ili pijenje piva u ovoj pradržavi je dovelo do toga da se povećava proizvodnja useva. To je dalje vodilo do bogaćenja i društvenog raslojavanja, ratova i religija, a to je na koncu dalo – državnu organizaciju.

Naravno, ova državna organizacija nije „država” u današnjem smislu reči, već su to bili gradovi-države – patesije. Negde oko sredine 4. milenijuma pre nove ere sve manje neprijatelja se ubija, već se zarobljenici pretvaraju u roblje – skoro pa besplatnu radnu snagu, sa vrlo malo prava i mnogo obaveza, a koordinacija njihovog rada i rada plaćenih nadničara je stvorilo hijerarhiju u kojoj se moralo znati ko kosi, ko vodu nosi, ko iriguje, a ko pije pivo. Tako je već u 3. milenijumu pre nove ere postojalo nekoliko jakih patesija kao što su Ur, Uruk, Eridu, Um, Kiš, Šurupak, Lagaš, Bad-Tibira i drugi. U Uru je rođen biblijski Avram, a u Uruku je vladao Gilgameš.

Uruk se, inače, smatra najstarijim pravim gradom na svetu, kolevkom pisma, arhitekture i pečata, koji je bio stalno nastanjen sve do 300. godine nove ere. Gornja imena gradova nisu sumerska, već su ih Sumeri nasledili od Ubaida, naroda koji je na ovom tlu živeo pre njih i tu uspostavio prve naseobine (sela).

Ovi gradovi-države postaju jaki regionalni centri, pogotovu što se tiče trgovine i privrede. Bogatstvo se gomila, a materijalna dobra treba braniti – u ovom slučaju odbrambenim visokim zidinama od opeke i kanalima koji su služili i kao prepreka osvajaču, ali i za saobraćaj (trgovinu) u vreme mira. U centru svake patesije bio je zigurat, centralni hram sa nekoliko stepenastih nivoa, koji je pri dnu bio širi, a pri vrhu uži. Neki zigurati su imali i po sedam spratova, a svaki sprat je imao svoju funkciju. Zigurat je, zapravo, bio stub države.

Na donjem spratu zigurata, koji je bio najveći, nalazio se magacin sa žitaricama, što bi se danas reklo „robne rezerve”. Na spratovima iznad nalazila se banka, potom, škola, sudnica i arhiv. Na vrhu je bilo svetilište posvećeno glavnom bogu zaštitniku grada. Na plafonu svetilišta, tj. na krovnom platou je bilo astrološko osmatralište, jer posle onoliko piva trebalo je tumačiti zvezde u vidu horoskopa – koji su, kao i astronomiju, Sumeri takođe izmislili.

Po sadržaju, ali i strukturi zigurata, vidi se da je oko njega bilo sedište političkog i religijskog života, drugim rečima – državna uprava. Vremenom su ovi gradovi počeli da prerastaju u kompleksne sisteme i da naplaćuju poreze. Tako su vladari su unajmljivali pisare kako bi mogli voditi knjige o prikupljenim porezima, jer Eksela u to vreme nije bilo pa se moralo rukom i zašiljenom trskom upisivati po mekoj glini. Sumerski vladari su u početku bili birani, ali je kasnije preovladao dinastički princip. Kada je vladar Akada, Sargon, pokorio Sumere, njihove dinastije su nastavile da vladaju potesijama.

Akadi su vladali Sumerom skoro čitav jedan vek, ali je oko 2100. godine p.n.e, u vreme 3. dinastije Ur, ujedinjen region Mesopotamije dobio nove vladare – sumerske careve iz grada Ura. Ovaj period se naziva „sumerskom renesansom” i trajao je oko jednog veka. Njen osnivač, Ur-Namu napravio je prvi zakonik u istoriji sveta, a zbog njega smo pisali gornji uvod o ovoj fantastičnoj antičkoj civilizaciji.

Prvi zakonik u istoriji sveta

Lugal, tj. kralj, Ur-Namu, bio je toliko moćan da je, kao Akadi koji su vladali ovim prostorom pre njega, do tada nezavisnim gradovima-državama (potesijama) nametao vladare, tj. upravnike gradova (gradonačelnike). Upravnici su se zvali patesi i bili su potpuno zavisni od lugala. Kasniji lugali su se apoteozno proglašavali za božanstva, nasuprot dotadašnjoj tradiciji po kojoj su bili njihovi predstavnici. U kasnijim periodima istorije, a i u savremenom dobu, biće mnoštvo sličnih primera kada vladar sebe proglasi božanstvom ili se ponaša kao takvo.

Zakonik Ur-Namu je najstariji zakonik na svetu. Iako se misli da je Hamurabijev zakonik, iz koga mnogi citiraju samo „oko za oko, zub za zub” najstariji, zapravo je mlađi od Ur-Namuovog oko 300 godina.

Ur-Namuov zakonik je pisan klinastim pismom. Otkrio ga je Amerikanac Kramer u istanbulskom muzeju, a imao sam prilike da ga vidim uživo u arheološkom muzeju. Zakonik Ur-Namu je pločica veličine 10h20 cm. Ovaj zakonik, kao i svi potonji, nije bio zakonik u današnjem značenju te reči. Pre se može reći da je to zbornik pravnih normi i pravila, koji je pun praznina koje je popunjavalo nepisano običajno pravo. Ovi zakonici su izraz vladareve volje, hvalisanja i poistovećivanja sa božanstvima kao i želja da se običajno pravo promeni.

Iako je Ur-Namuov zakonik sačuvan u fragmentima, i pravo je čudo kako je opstao do današnjih dana, neki njegovi delovi su rekonstruisani i protumačeni. Sa današnjeg stanovišta protumačeni delovi su izuzetno zanimljivi. Koliko se civilizacija, a više društvo, promenila ili nije i koliko su problemi običnog čoveka tadašnjeg doba uporedivi sa problemima modernog čoveka, zaključite sami uvidom u neke od članova najstarijeg pisanog zakonika na svetu.

U preambuli Zakonika, pored podataka o vladaru, ko su mu otac i majka, kojom teritorijom vlada i koje svete reči čuva, piše da je Ur-Namu „uspostavio jednakost na zemlji, proterao prokletstvo, nasilje i razdore”. Dalje piše koliko ječma, ovaca, putera i sličnoga treba mesečno davati za potrebe Hrama (paušalni porez). Potom se navodi da je vladar standardizovao merne jedinice (mine), ali ono što je romantično u zakoniku, ako zakonik može biti romantičan, to je sentenca da vladar želi da spreči „da sirotinja ne postane žrtva bogatih”. Takođe i da „udovica ne padne u ruke moćniku” i da „čovek jednog šekela, ne padne u ruke čoveku jedne mine” (što je isto kao i „da ne postane žrtva bogatih” ali na slikovitijem primeru – jedna mina bila je 60 šekela).

Nakon ove liste lepih želja, počinju članovi Zakonika Ur-Namu. Za onog ko učini ubistvo ili pljačku bilo je propisano „da se ubije”. Kakvo je to vreme bilo govori i član koji kaže: „Ako žena slobodnog čoveka, služeći se čarolijom, saleće drugog čoveka i on s njom legne, ta žena da se ubije, a muškarac je slobodan” (čl. 7). Odbrana bi bila u principu „ne znam šta mi je bilo, omađijala me je”. U čl. 14 Zakonika stoji: „Ako čovek optuži ženu za preljubu, a potapanje u reku (iskušenje, božji sud) pokaže da je nevina, čovek koji ju je optužio mora platiti jednu trećinu mine srebra”. I onda i danas ljubav je očigledno bila magija, s tim što se nije promenio pojam ljubavi, već magije.

Bitno je istaći postojanje kompozicije, tj. novčane kazne. Tako, ako bi neko nekome smrskao kost, otkinuo nos i slično – platiće određeni iznos kao kaznu. Ovo odsustvo taliona („oko za oko, zub za zub”) može se objasniti visoko razvijenom kulturom i državom Sumera. Trista godina kasnije kada je pisan Hamurabijev zakonik, talion je, kao primitivna sankcija sakaćenja, bio lajt-motiv sankcionisanja – analogno sa današnjom željom korisnika društvenih mreža i njihovim predlozima za kažnjavanje učinilaca krivičnih dela i njihovom želju za vaspostavljanjem Dušanovog zakonika, sa svim telesnim kaznama (kao da im se iste ne bi obile o glavu kad-tad).

Ugovori kod Sumera

Sumerska civilizacija, kao i one koje su preuzele njena dostignuća, imala je živu obligacionopravnu aktivnost. Veliki deo pronađenih glinenih pločica predstavljaju ugovore između građana i to po raznim predmetima.

Evo dva primera sumerskih ugovora:

Kupoprodaja roba Ea-Tapija (oko 2300 godina pre nove ere, Sumer)

Sini-Ištar kupio je roba, Ea-Tapi se zove, od Ilu-Eatija, i od Akia, njegovog sina, i platio je deset šekela srebra, po ugovorenoj ceni. Ilu-Eati i Akia, njegov sin, neće ubuduće potraživati roba. Uz prisustvo Ilu-Ikiše, sina Likuaova; uz prisustvo Ilu-Ikiše, sina Imeruova; uz prisustvo Likulubištuma, sina Apovog, pisara, koji ga je zapečatio pečatom svedoka. Deseti Kisiluma, u godini kada je, Rim-Sin, kralj, porazio neprijatelje.

Kupoprodaja nepokretnosti (oko 2000 godina pre nove ere, Sumer)

Sini-Ištar, sin Ilu-Eriba, i Apil-Ili, njegov brat, kupili su jednu trećinu zemlje Šar sa izgrađenom kućom, pored kuće Sini-Ištara, i pored kuće Minania; jednu trećinu Šar obradive zemlje, pored kuće Sini-Ištara, koja izlazi na ulicu, u vlasništvu Minania, sina Migrat-Sina. Platili su četiri i po šekela srebra, po ugovorenoj ceni. Nikada ubuduće neće se istaći potraživanje na račun kuće Minania. Svojim kraljem se zaklinju (imena čeatrnaest svedoka i pisara). Mesec Tebet, godina velikog zida Kara-Šamaša.

Kao što vidimo iz gornjih primera, uz određene manje pompezne svečane reči i više današnje pravne terminologije, ovakvi ugovori bi bili pravno valjani i pred današnjim pisarima, tj. notarima, uz izuzetak da su svedoci danas nepotrebni i uz bolje preciziranje predmeta ugovora uz upis zemljišne knjige modus aquirendi.