Шта су општи услови коришћења web сајта и да ли су нам потребни
Општи услови коришћења сајта нису новотарија, иако су све чешће присутни на домаћим интернет сајтовима. У квалитет израде и садржину општих услова овом приликом не желимо да улазимо. Намера овог текста је да ближе објасни шта су општи услови, да ли су то уговори и да ли су нам уопште потребни. Кренимо редом.
Шта су општи услови коришћења сајтова, веб презентација, интернет страница или како год да их крстимо
Да бисмо лакше објаснили шта су општи услови прво морамо рећи да су то уговори. Додуше, мало ћемо скренути и у тему теорије уговорног права, али због бољег разумевања сматрамо да извесна ширина може само користити.
Иако је предмет овог текста пристанак на опште услове дат на интернету, овакви уговори заправо нису новост и зову се уговори по приступу (или по пристанку). У оваквом облику постоје од 19. века, што је, имајући у виду настанак многих правних института, релативно нова творевина – мада се и раније могу наћи слични примери. Настали су у трговачком и осигуравајућем праву и традиционално се на њих гледа као на однос између економски јаче и економски слабије стране. Због начина закључивања ови уговори се, такође, зову и адхензиони уговори (фр. contracts d’adhesion од лат. adhaereo – слепљивање, приањање), а чести називи су и типски уговори, формуларни (ЗОО), шаблонски, масовни итд.
Специфичност уговора по приступу се огледа у ограничењу слободе уговарања, јер док у уговорима са споразумно одређеном садржином обе стране могу да „утаначују” делове уговора и преговарају док не кажу „то је то”, код уговора по приступу садржину уговора одредила је једна страна, а друга може да се само сложи са уговором и да му приступи, односно да уговор не закључи. Дакле, реч је о простом прихвату, јер једна страна унапред одређује елементе и услове уговора преко једне опште и сталне понуде, неодређеном и неограниченом броју лица (свима који дођу на сајт). Самим тим што сте дошли на сајт, а нисте одмах отишли са њега – сложили сте се са условима коришћења који обавезују.
Да не буде заблуде, опште услове коришћења можете назвати како год желите, све док наслов уговора одговара његовој садржини. Тако се у пракси срећу називи као што су: правила коришћења, начини коришћења, политика коришћења, лиценца коришћења, дозвола за коришћење; или на енглеском (из непознатог разлога на сајту који је на српском језику: Terms and conditions, Statement of Rights and Responsibilities, итд, као и неке уже дефинисане ствари као што су правила приватности, политика приватности, Privacy policy, „copyright” и слично. Међутим, начин заснивања уговорног односа је у свим случајевима исти.
Шта каже закон
Закон не говори, али дефинише. Тако, општи услови су дефинисани у 8. глави Закона о облигационим односима као формуларни уговори. Наравно, општи услови не смеју бити у супротности са било којим законом Републике Србије, нити правним поретку, али ево шта каже ЗОО (који не говори):
Општи услови формуларних уговора
Обавезност
Члан 142
Општи услови одређени од стране једног уговарача, било да су садржани у формуларном уговору, било да се на њих уговор позива, допуњују посебне погодбе утврђене међу уговарачима у истом уговору, и по правилу обавезују као и ове.
Општи услови морају се објавити на уобичајени начин.
Општи услови обавезују уговорну страну ако су јој били познати или морали бити познати у часу закључења уговора.
У случају неслагања општих услова и посебних погодби важе ове последње.
Ништавост неких одредби општих услова
Члан 143
Ништаве су одредбе општих услова које су противне самом циљу закљученог уговора или добрим пословним обичајима, чак и ако су општи услови који их садрже одобрени од надлежног органа.
Суд може одбити примену појединих одредби општих услова које лишавају другу страну права да стави приговоре, или оних на основу којих она губи права из уговора или губи рокове, или које су иначе неправичне или претерано строге према њој.
Next, next, next
„Ништа нисам потписао!” – често можемо чути у разговору или у широј јавности. Међутим, уговор се може закључити невезано за потпис, форму, место и слично, те овде долазимо на терен начина изјаве воље (јер уговор је сагласност воља) и неформалним видовима закључења уговора о чему ће бити више речи други пут. До тада се запитајте: Да ли сте икада потписали уговор о превозу када сте улазили у градски аутобус или уговор о купопродаји зелене салате на пијаци?
Шта ако сте само отишли на Гугл (Google) претраживач и унели одређени упит? Ни са каквим условима коришћења се нисте сложили. Нетачно, јер самим коришћењем овог сервиса (сајта) слажете се општим условима његовог коришћења. Ту лежи и још једна специфичност оваквих уговора: Општи услови се морају објавити на уобичајен начин. Иако је ово ствара обориву претпоставку да услови коришћења нису били видно истакнути, на вама је терет доказивања. Иначе, на поменутом претраживачу општи услови налазе се доле десно.
Исто важи и за било који други сајт. Општи услови морају бити истакнути на уобичајен начин, а ми бисмо рекли да буду видно истакнути. Тако, када корисник дође на ваш сајт услови коришћења му морају бити у видном пољу. Самим тим што наставља да коришћењем вашег сајта подразумева се да се слаже са општим условима коришћења, јер у супротном треба да са вашег сајта „оде”.
Међутим, постоје уговори по приступу који се „потписују”, тј. даје се несумњива сагласност за његово закључење. Тако, ако имате Фејсбук налог или сте отворили адресу на Џи Мејл (Gmail) сервису ваша сагласност је дата кроз клик на „Прихватам” (I Accept). Опште услове учлањивања на ове сервисе сте видели, али сте вероватно преко њих прешли и горе поменутим кликом, закључили уговор (приступили сте му).
Зашто је битно имати опште услове коришћења на сајту
Општим условима коришћења сајта се пре свега регулише начин употребе сајта. Појам употребе се првенствено осноси на дефинисање уговарача тј. вас као власника сајта (приватни, пословни сајт, име појединца, назив фирме итд), шта од података прикупља сајт (тзв. колачићи или ако је у питању друга врста података и како се они користе), зависно од врсте сајта услови под којима се делатност обавља (електронска трговина – начин пословања, доставе, плаћања итд), ауторско право (начин преношења садржаја на друге сајтове или апсолутна забрана, аналогно примењиво и на фотографије, текстове, видео материјал, аудио материјал и било шта друго што је предмет ауторског или сродних права) и слично.
Општим условима се може уговорити надлежност суда, може се одрећи многих ствари (многих, додуше, не може), може се исказати став или порука (одрицање од ауторских права, давање садржаја под одређеним „лиценцама” као што су Creative Commons, GNU GPL, као и дефинисање начина и услова преласка садржаја у јавну својину).
Примера ради, ако имате Фејсбук налог пристали сте да је за било какав спор између вас и ове компаније надлежан окружни суд у Северном дистрикту Калифорније или суд у Сан Матео округу, а меродавно право биће примењено право америчке државе Калифорнија.
You will resolve any claim, cause of action or dispute (claim) you have with us arising out of or relating to this Statement or Facebook exclusively in the U.S. District Court for the Northern District of California or a state court located in San Mateo County, and you agree to submit to the personal jurisdiction of such courts for the purpose of litigating all such claims. The laws of the State of California will govern this Statement, as well as any claim that might arise between you and us, without regard to conflict of law provisions.
Члан 15. став 1. Terms of Service, Statement of Rights and Responsibilities Фејсбука
То, бре, нико не чита
Често се поставља питање: „Зашто да имам опште услове када их нико не чита?” Разлог је једноставан: То што неко није прочитао „услове” не ослобађа га одговорности или евентуалног судског поступка ако се о њих огреши. Сваки уговор се пише и закључује у доброј вери и у жељи да не дође до спора, али ако дође до судскох спора добар и прецизан уговор вас боље штити и поједностављује поступак. У сваком случају корисник је дао свој пристанак самим коришћењем сајта.
Честе грешке код писања и постављања Општих услова коришћења сајта огледају се у томе што их често пишу нестручна лица. Наравно, опште услове може писати ко хоће и у њима може бити написано да Папа није католик, али то не значи да клаузуле уговора нису у међусобној колизији, или да су нису у супротности са позитивним правом (ништаве, не могу се применити), а често су и штетне по власника сајта. Још једна специфичност оваквих уговора је и та што у случају спора, суд нејасне и штетне одредбе тумачи у корист слабије стране тј. онога ко уговору приступа, а у овом тексту то је посетилац сајта.
Такође, многи опште услове преузимају са других сајтова, што је у ретким приликама довољно, али у већини случајева није. Накнадно се њихов лелек чује далеко, а стара народна каже да после преузимање нема кајање. Сваки сајт је по нечему специфичан и имајте то у виду пре него што напишете услове коришћења истог.
Најбизарнији вид случаја „општих услова” је преузимање генеричких општих услова или са конкретног сајта који се налази нпр. у САД или Великој Британији. Са становишта права то не само да је други правни поредак, већ се може сматрати и другом планетом. У Србији је систем тзв. контитенталног или европског права, док је у поменутим земљама систем англо-саксонског права, те је питање компатибилности упитно. Другим речима, многе одредбе би код нас (и у другим државама Европе) биле немогуће, неизводљиве или у најмању руку чудне. Синдром ђунте са ситним нутом: Нека ти убуџи онај који ти је то рекао.
О другој бизарности, преузимања разних модела уговора са англо-саксонског подручја, бавићемо се другом приликом.
Закључак
Општи услови коришћења сајта су изузетно битни, често неопходни у савременом пословању на интернету. Све и да ваш сајт није комерцијалног карактера услове коришћења треба имати. Њима штитите, пре свега, сопствена права, а можете доћи у ситуацију и да њима умањујете сопствену насталу штету.
У сваком случају, ако сте обичан корисник неког сајта, прочитајте правила коришћења јер се на вас односе. Можда ћете неке сајтове престати да посећујете.
