Vodič kroz intelektualnu svojinu (besplatno preuzimanje, PDF)

Ovaj Vodič kroz intelektualnu svojinu je namenjen svima koji rade u kreativnim industrijama i treba da služi za upućivanje stvaralaca u osnovne pojmove ove vrste prava.

Zbog ograničenog formata Vodiča ne može se detaljno obraditi celokupna materija, te je on polazna tačka za detaljnije informisanje o zakonima koji se pominju u tekstu. Iz istog razloga ovaj Vodič se neće baviti pravnom materijom zaštite oznaka geografskog porekla i zaštite biljnih vrsta. Pokušaćemo da pojednostavimo “dosadni pravnički jezik” koliko je moguće.

 

Uvod

Moderni svet se ne može zamisliti bez književnosti, muzike, filma, izdavaštva, pronalazaka, patenata, žigova, vina i sireva iz određenih područja, brendova, pozorišta, blogova, fotografija, izgleda proizvoda i drugih specifičnosti koje su tvorevine ljudskog duha. Poslovanje zavisi od znanja i kreativnosti, inovacija i marketinga, poslovnih tajni i tehnoloških postupaka. Prema nekim procenama 30% cene mobilnog telefona čini izdvajanje za proizvode intelektualne svojine. Za pojedine video igre koje su nastale pre više od trideset godina još uvek traju autorska prava. Neki su sa samo jednom poznatom muzičkom numerom obezbedili lagodan život. Intelektualna svojina omogućuje zaštitu autora ili vlasnika “intelektualnih stvari” da svoju inovativnost i originalnost pre svega zaštite, a potom i unovče.

Ova prava štite produkte ljudskog duha. Za razliku od svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, ova “svojina” uglavnom traje određeno vreme, a nakon isteka roka neka prava prestaju, te određenu vrstu intelektualne svojine može koristiti svako ko želi. S druge strane, neka prava mogu se “produžiti” i traju sve dok postoje uslovi za njihovo postojanje. Kada se materija ovako predstavi, deluje jednostavno. Međutim, ova grana prava ima brojne specifičnosti, razne načine zaštite i rokove trajanja, a sve u zavisnosti od toga šta je konkretno njen predmet.

Još u antici postojala je svest da nije u redu koristiti tuđe delo. Međutim, do nedavno nije postojao način efikasne zaštite, osim eventualnog javnog prekora ili diskvalifikovanja sa nekog takmičenja. Na primer, Polion Marko Vitruvije je u ulozi sudije na takmičenju u pesništvu u Aleksandriji u drugom veku p.n.e, naveo da je “razotkrio lažne pesnike koji su pokušali da ubede, ali su osramoćeni zato što su krali tuđe reči i rečenice”. Dva veka kasnije rimski pesnik Marcijal skovao je termin plagijat (od lat. plagiarius), što doslovce znači “kradljivci ljudi“ i odnosi se na one koji tuđa dela predstavljaju kao svoja. Krajem drugog veka p.n.e. Atenej u svom delu Gozba sofista (grč. Δειπνοσοφισταί) postavlja pravilo: ako neki poslastičar ili bilo koji drugi kuvar izume neko specifično ili vrhunsko jelo, nijednom drugom umetniku nije dozvoljeno da ga sprema godinu dana, te isključivo izumitelj ima privilegiju da ubira svu korist koja je nastala iz spravljanja tog jela u tom periodu. Jedan od razloga za uvođenje takvog pravila bio je podsticaj na raznovrsnost i inovativnost u radu.

Srednji vek je do pojave renesanse, osim na istoku, značio potpuni prekid sa antikom. Dela su uglavnom stvarana u crkvi ili za potrebe crkve, a štitila su se slično kao danas na društvenim mrežama – kletvama. Dela je bilo malo, jer je pismenost bila na niskom nivou, a proces proizvodnje, koji je podrazumevao pisanje na štavljenoj koži, bio je veoma skup. Sve se promenilo izumom štamparske prese.

Gutenbergova štamparija unela je revoluciju u umnožavanje dela, koja se može porediti sa nastajanjem interneta. Dela su se lako štampala i umnožavala, a mogla su dopreti do velikog broja ljudi. Ovaj pronalazak iz 15. veka stvorio je industriju, a industrija je želela zaštitu svog poslovanja. Industrija štamparstva, odnosno izdavaštva, nije mnogo marila za autore. Zapravo, autor je svoje delo prodavao štamparu i više sa njim nije imao nikakvih veza.

Štampari su se za zaštitu svog prava borili putem privilegija, koje im je davao vladar određene teritorije ili grada države, s obzirom na tadašnju kartu Evrope. Prva prvilegija se pojavila na tlu današnje Italije, tačnije u Veneciji kojom je štamparu Manucu bilo dozvoljeno isključivo pravo da štampa Aristotela. Sličnim putem su krenule i druge države, ali uz zadržavanje prava na cenzuru. U 17. veku su se pojavili prvi zakoni koji su štitili štampare, ali su određivali i trajanje prava, često na deset godina. Tek u 18. veku javlja se svest da je autor koji stvara delo bitan. Prvi “moderan” zakon koji štiti autore donet je 1710. godine u Engleskoj – tzv. Zakon Ane Stjuart (Statute of Anne, Copyright Act). Njime je priznato pravo autorima na sopstvena dela. Potom je sličan zakon donet nakon građanske revolucije u Francuskoj, a duh ovih propisa se proširio po čitavoj Evropi i sve države su na koncu donele sopstvene zakone kojim je uređena ova materija.

Međutim, kroz čitav period antike, srednjeg veka i modernog doba zanatlije su obeležavale svoje proizvode određenim znakom. Tako su šlemovi, kola, mačevi, predmeti za pokućstvo ili ukrasni predmeti od plemenitih metala imali određeni znak zanatlije. Na rimskim opekama je često postojala oznaka onoga u čijoj je fabrici cigla izrađena. Sve ovo služilo je kao garancija kvaliteta, ali i reklama. Slike starih majstora bile su potpisivane, čak iako je na izradi slike učestvovala čitava radionica koji su pre toga skicirali, nanosili prvi sloj boje, ili spremali podlogu, slikar koji je davao konačni izgled i na osnovu čije ideje je završena slika, potpisivao ju je i kod ovakvih dela suzio dilemu o poreklu autorstva.

Sadržaj Vodiča kroz intelektualnu svojinu

• O VODIČU (5)
• UVOD (6)
• POČETAK (7)
• ŠTA JE INTELEKTUALNA SVOJINA (8)
  • Autorsko pravo (8)
  • Ko je autor autorskog dela (8)
  • Srodna prava (11)
• PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE (13)
  • Patentno pravo (13)
  • Pravo žiga (15)
  • Industrijski dizajn (17)
  • Oznake geografskog porekla (18)
  • Zaštita biljnih sorti (18)
  • Zaštita topografija poluprovodničkih proizvoda (19)
• MORALNA I IMOVINSKA PRAVA (19)
  • Moralna prava (20)
  • Imovinska prava (20)
• ZAŠTITA PRAVA (22)
  • Drugi vidovi zaštite (23)
• POVREDA PRAVA (24)
  • Primeri grešaka (25)
• IZVORI I DODATNA LITERATURA (26)

O publikaciji

Vodič kroz intelektualnu svojinu je nastao u saradnji Udruženja SEE ICT (Startit) i ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, povodom Svetskog dana intelektualne svojine 2018. godine.

Tekst Vodiča kroz intelektualnu svojinu priređen je isključivo u svrhu informisanja i njegov sadržaj ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao konačni pravni savet, preporuka ili upozorenje. Autor i izdavač se odriču bilo kakve odgovornosti za scvakoga ko nešto učini odnosno propusti da učini oslanjajući se na deo ili celokupan sadržaj predmetnog Vodiča.

Ideja Vodiča je da šira javnost shvati značaj zaštite prava intelektualne svojine, a u slučaju potrebe zaštite nekog od prava iz vodiča, molimo da se obratite stručnim licima ili advokatima iz imenika advokata Advokatske komore Srbije kojima je to specijalizacija.

Vodič pripremio: Advokat Uroš Nedeljković

Ilustracije: Aleksandra Savić

Referentni zakoni

U Vodiču su ukratko obrađeni sledeći zakoni, te u slučaju promene zakona zanteresovani neka obrate pažnju na eventualne izmene u zakondodavstvu.

• Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US)
• Zakon o patentima („Sl. glasnik RS“, br. 99/2011, 113/2017 – dr. zakon i 95/2018)
• Zakon o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 10/2013 i 44/2018 – dr. zakon)
• Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 45/2015 i 44/2018 – dr. zakon)
• Zakon o oznakama geografskog porekla („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010 i 44/2018 – dr. zakon)
• Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda („Sl. glasnik RS“, br. 55/2013)

Preuzimite Vodič kroz intelektualnu svojinu

Vodič se može besplatno preuzeti s donjeg linka u PDF formatu (880kb).

Vodič se može preuzeti i sa startit.rs sajta.